Stranci nepoželjni

Aysegül Acar imala je slično iskustvo u Bonu. Prije 30 godina došla je u Njemačku i tu se osjeća kao kod kuće. Ali kada priča o svojoj potrazi sa stanom, zvuči rezignirano. "Tri puta sam se selila u Njemačkoj. Svaki put sam imala jako loše iskustvo. Njemačke gazde me nisu smatrale podesnom. Imam pogrešno prezime, govorim sa akcentom i ne izgled koji njima odgovara. Jedan joj je čovjek otvoreno rekao da ne želi da iznajmljuje stan strancima.

Muslimani i Afrikanci posebno diskriminirani

Više od polovine stanovnika u Njemačkoj živi u iznajmljenim stanovima. U Berlinu i Hamburgu osam od deset stanovnika iznajmljuje stan. Oni koji izdaju stanove mogu odabrati podesnog stanara u moru onih koji se prijave. Prilikom izbora stanara stanodavci se često vode rasističkim motivima. Pokrivene muslimanke i Afrikanci su najviše predmet diskriminacije, kaže o Birte Weiß iz organizacije „Basis&Woge iz Hamburga, kojoj se obraćaju žrtve diskriminacije za pomoć. "Kada ljudi iz ove dvije grupe zakucaju na vrata, stanodavac im odmah kaže, žao mi je ali stan je izdat."

U Njemačkoj niko ne smije biti diskriminiran na osnovu svog porijekla, rase, boje kože ili pola, pojašnjava Christine Lüders, šefica saveznog njemačkog Ureda za borbu protiv diskriminacije. Ona dodaje da je često teško dokazati diskriminaciju. Najčešće ljudi ne izgovaraju ono što misle i što je očito.

Stan za "gospodina Schulza"

Aysegül Acar dugo se pitala je li problem u njenom porijeklu ili joj jednostavno ne ide od ruke. Sve se razjasnilo nakon što je njenom sinu na pamet pala jedna ideja. "Nakon što su mi preko telefona rekli da je stan izdat, isti broj okrenuo je moj sin i na perfektnom njemačkom se predstavio kao Herr Schulz koji traži stan. I zaista rečeno mu je da je stan slobodan i da može da dođe da ga pogleda."

U stručnom žargonu to se naziva "Testing." Birte Weiß iz organizacije Basis&Woge kaže da se sa takvim dokazom mogu pokrenuti i pravni koraci protiv lica koje vrši diskriminaciju. Ako ništa teoretski. Ali pred sudom su šanse jako male. Pored toga proces se otegne i ako pogođeni i dobiju pravo da uđu u stan, za useljenje je prekasno. Aysegül Acar nije željela podizati tužbu. U međuvremenu je našla stan. Ali on pripada jednom Špancu, koji živi u Njemačkoj.

Autori: Daniel Heinrich / Jasmina Rose
Odgovorna urednica:Belma Fazlagić-Šestić