Sve samo ne ostavka

„Libijska revolucija se kreće u pravcu krvoprolića,“ piše Schwaebische Zeitung i konstatira da je Gadafijevo vrijeme isteklo: „Libijcima treba poželjeti da se što je prije moguće oslobode svog vlastrodršca i da im potom pođe za rukom da čovjeka, koji im je prouzrokovao toliko štete, izvedu pred lice pravde.“

Tageszeitung iz Berlina povlači sljedeću paralelu: „Gadafi korača stopama Čaušeskua: I rumunski diktator je u decembru 1989. godine mislio da ga se promjene, koje su se desile u drugim zemljama Istočne Europe, ne tiču i krenuo je brutalnim nasiljem protiv narodnog ustanka. Gadafijev posljednji bizarni televizijski nastup sa kišobranom mogao bi ući u historijske knjige u poglavlje o autokratama koji gube kontrolu, ali to ne žele prihvatiti,“ konstatira Tageszeitung iz Berlina.

„Diktator ne posjeduje samo naftu i gas, nego je i čuvar granice pred afričkim izbjeglicama. U Libiji i na njenim granicama nalazi se od jedan do dva miliona izbjeglica koji čekaju samo na to da se prebace u obećanu Europu. I to prije svega u Italiju čiji je otok Lampeduza udaljen od sjeverne Afrike tek stotinjak kilometara,“ piše Dresdner Neuesten Nachrichten.

Trebao bi se stidjeti

Jedna od tema kojoj štampa posvećuje pažnju je i priznanje njemačkog ministra odbrane Karla Teodora zu Guttenberga da je počinio velike greške prilikom pisanja svog doktorskog rada. Zu Guttenberg je, nakon što je otkriveno da je neke dijelove svog doktorata prepisao od drugih autora, zatražio od Univerziteta u Bayreuthu da mu oduzme doktorsku titulu.

Sueddeutsche Zeitung piše da bi se zu Guttenberg zbog svega trebao stidjeti: „Drugi, manje omiljeni ministri su davali ostavke i zbog mnogo manjih stvari, ali te manje stvari su bile u uskoj vezi sa funkcijom koju su napuštali. Ministar zu Guttenberg se prilikom svog traženja izgovora toliko zamrsio, da je doktorski šešir baron Guttenberg već pri tome izgubio. Ali ko bi od njegovih kritičara imao tu veličinu odmah priznati tako neizrecivu neprijatnost? Jedva i jedan. Ipak oni nisu nikakvi idoli. Deidealiziranje idola je počelo. I to će imati političke posljedice, smatra komentator Sueddeutsche Zeitunga.

„Položaj i ime su u ophođenju prema istini nebitni. Pravo i zakon važe za sve. Onaj ko pijan prođe kroz crveno, ne mora biti ministar saobraćaja, da bi bio kažnjen. Jedna biskupkinja je pokazala kako se reagira na vlastitu grešku: preuzimanjem odgovornosti. Nasuprot tome zu Guttenberg polaže više na to da sam sebe oslobodi krivnje,“ piše Handelsblatt.

Autor: Zorica Ilić

Odg. urednik: Mehmed Smajić