Tako blizu, a tako daleko - EU i Maroko

Glavno odredište marokanskih doseljenika je Francuska, koja je dugo vremena bila kolonijalna sila u Maroku, ali ih je sve više i u drugim zemljama. U međuvremenu i u Njemačkoj postoji već prilično velika marokanska zajednica, tzv. community. Već sedam godina Maroko i EU imaju ugovor o privilegiranom partnerstvu, sa njim postoji i najveća privredna razmjena od svih sredozemnih zemalja koje nisu članice Unije.

I Maroku i Brüsselu je stalo do dobre suradnje

"Mi želimo istu vrstu kooperacije kao i zemlje koje se nalaze neposredno pred pristupom Evropskoj Uniji. Znaci, sve osim članstva u institucijama Evropske unije. Nama je cilj da što je moguće više napredujemo."...kaže Alem Menuar, ambasador Maroka pri Evropskoj uniji . On je ponosan na to što je njegova zemlja postigla velik napredak, kada je rijec o akcionom planu za evropsku dobrosusjedsku politiku. Ciljevi koji su u njemu definirani su na primejr socijalni i privredni razvoj, poboljšanje situacije u oblasti ljudskih prava, politickog rukovodstva i zaštite čovjekove okoline.

Evropska unija je u okviru programa pomoci Maroku odborila preko 650 miliona eura u razdoblju od 2007 do 2010 godine. Tu pritom nije uračunata finansijska pomoc koju Maroko može dodatno tražiti – radi se o financijskim sredstvima koje mogu dobiti sve potpisnice akcionog plana politike dobrosusjedskih odnosa EU.

Evropa - obećana zemlja

Od svih ovih zemalja Marko je dobio najveću financijsku pomoć Evropske unije, prije svega zbog toga što je jedna od najsiromašnijih zemalja. Prema statističkim podacima jedna sedmina stanovnika živi u siromaštvu, a svaki deseti je bez posla.

Za mnoge od ukupno 30 miliona Marokanaca to je razlog da zemlju napuste u pravcu Evrope, trbuhom za kruhom. Tome treba dodati i hiljade ljudi iz središnje Afrike, koji Maroko koriste kao tranzitnu zemlju na putu na zapad.

Ferrero Waldner - EU treba kontrolirano doseljavanje

Benita Ferrero Waldner, komesar Evropske unije za vanjsku politiku ovako komentariše ulogu politike dobrosusedskih odnosa, smatra da migracijske tokove ne traba prekidati, ali ich treba kontrolirati:

"Migracija je jedna od političkih aspekata kojem obraćamo posebnu pažnju. S jedne strane, moramo se i dalje boriti protiv ilegalne imigracije, ali s druge mi želimo i ubuduće omogućiti legalnu migraciju."

Još nije utvrđeno kako bi to konkretno trebalo izgledati. Sigurna je samo podrška EU za osiguravanje granica protiv ilegalne imigracije. Pritom je međutim pitanje poštivanja ljudskih prava vrlo osjetljiva tema: pod sve većim udarom kritika nalaze se akcije marokanske policije, koja se često vrlo grubo ponaša prema crncima-izbeglicama. Njih primjerice, poslje noćnih racija često naprosto deportiraju iz zemlje, u Alžir.

Migraciona politika i zaštita ljudskih prava samo su dvije sfere politike marokanske vlade koje EU želi svojom strategijom dobrosusjedskih odnosa u Maroku proimijeniti. Tako je na primjer u julu ove godine potpisana deklaracija za oblast energetike kojom bi trebalo da se pripremi integracija marokanskog tržišta energije u EU.