1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Tužba Hrvatske mnogo bolje napisana nego tužba BiH

Ivica Petrović18. novembar 2008

Odluka Međunarodnog suda pravde nije iznenađenje, prve su reakcije u Beogradu. Pravnici i analitičari smatraju da je posle prihvatanja slične tužbe Bosne i Hercegovine to bio logičan i očekivan potez.

https://p.dw.com/p/FxVD
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.Foto: Helen Seeney

Kako i Hrvatska optužuje Srbiju za genocid, može li se očekivati da srpski pravni tim koristi istu odbranu kao i tokom procesa po bosanskoj tužbi?

„Ja sam sigurna da se od te taktike neće odustati. Mislim, ta taktika je pokazala elemente delotvornosti i pošto je isti ili sličan pravni tim u pitanju, ja pretpostavljam da će taktika ostati ista“, kaže Svetislava Bulajić sa beogradskog Pravnog fakulteta.

Očekuje se da će Beograd koristiti argumentaciju da su postojali zločini na prostoru Hrvatske od 1991. do 1995, ali da oni nemaju razmeru genocida. Ivan Kuzminović, izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji za Dojče vele kaže da takav pristup zamagljuje ulogu Srbije u ratnim sukobima.

„Ako smo mi u ulozi nekoga ko je prekršio, blago rečeno, ljudska prava svih drugih etničkih zajednica na prostoru bivše Jugoslavije, kako da kažem, meni uopšte nije validna ocena beogradskog establišmenta o tome šta oni misle da je bio genocid ili nije. Tamo je prosto poginulo užasno mnogo ljudi, tamo su bile naše jedinice, paravojne, vojne, policijske, specijalne, neformalne, formalne, ove i one.“

Srbija ozbiljno treba da se pripremi za suđenje

Srpske vlasti kao jedan od odgovora najavljuju i mogućnost kontratužbe za genocid protiv Hrvatske. Svetislava Bulajić tvrdi da će to dodatno zakomplikovati proces, jer se u tom slučaju mora dokazati genocid i na suprotnoj strani. Ivan Kuzminović kaže da će to svakako biti politička odluka, koja može dovesti do trajno zamrznutog konflikta u regionu.

„Dakle to nikome nikakvog dobra neće doneti, posebno kontratužba, jer će to samo dalje zaoštriti sve druge odnose. I onda, ako imate tužbu i kontratužbu, to znači da vi imate 5 ili 6, ili 7 narednih godina opet međusobnog tužakanja po jednom pitanju koje je manje više istorijski i sociološki vrlo jasno određeno. I vrlo je jasno šta se tu dogodilo, i ko je bio prvi i ko je bio poslednji“.

U srpskim pravničkim krugovima se inače govori da je hrvatska tužba mnogo bolje napisana od one koju je pripremila Bosna i Hercegovina. Po rečima Kuzminovića odbrana se stoga ne sme olako voditi pod geslom „ako smo se izvukli za Srebrenicu šta su prema tome jedan Vukovar ili Dubrovnik“.