Udar na reputaciju Haškog tribunala

U procesu koji se pred Haškim trubunalom vodio protiv bivše portparolke tog suda, Florans Artman, postavljalo se pitanje etike, ali ne novinarske već generalno profesionalne etike. Artmanovoj se dakle nije sudilo kao novinaru, već kao bivšem službeniku koji je prekršio povjerenje institucije u kojoj je radio.

Oni koji su čitali knjigu „Mir i kazna“ kažu da je ono što je Artmanova tamo napisala „svakako bilo inspirisano“ njenim radom u Tribunalu, ali su i sporni navodi već bili u javnom domenu. Maria Laura Franćiozi, iz Centra za evropsko novinarstvo kaže:

„Ono što je Florans Artman napisala u knjizi nije uticalo na sudski proces koji je već bio završen. Ona takođe nije ni prejudicirala buduće djelovanje Tribunala. Poenta je u političkoj pozadini tog procesa. To je nešto o čemu se već govorilo, a ona je to samo jasno i iznijela.“

Više politički, nego etički problem

Tu se sada može postaviti i pitanje,kako je recimo Njujork Tajms, na koji se izmeđuostalog pozivala odbrana Florans Artman, još ranije došao do istih informacija. Da li su u pitanju bili politički izvori, da li ih je možda i sama Artamnova savjetovala, ili se analizom događaja moglo doći do takvih zaključaka.

“Slažem se da je dobro što je njena odbrana išla u pravcu toga da su neke činjenice, recimo o tome da su postojale zemlje koje su koje su pokušale da naprave neke dogovore sa Srbijom, već bile objavljene. Onda dolazimo do toga da se radi više o političkom nego o etičkom problemu”, kaže za Dojče vele Franćiozi.

Najviše štete od ovog slučaja mogla bi da pretrpi reputacija Haškog tribunala, smatra Franćiozi. Ona podsjeća da je i sama tužiteljka Tribunala, Karla del Ponte, bila veoma kritična prema radu tog suda, pogotovo prema politizaciji njegovog rada.

Ono što bi eventualano bila novinarska konsekvenca ovog procesa, ogledalo bi se u obeshrabrivanju novinara da u budućnosti objavljuju priče do kojih su došli preko povjerljivih izvora.

Autor: Marina Maksimović

Odg. urednik: Zorica Ilić