Ukrajina: Prijedlozi o prekidu vatre i međusobne optužbe

Iz Porošenkovog kabineta je novinarima prenijeto da su glavna tema razgovora bile mjere koje treba preduzeti da bi na istoku Ukrajine došlo do obustave vatre. U poruci medijima se navodi da je „ukrajinski predsjednik zatražio od predsjednika Rusije da doprinese oslobađanju svih uhapšenih novinara i aktivista“, ne navodeći konkretno na koje novinare i aktiviste se misli. Ruski predsjednik Putin je izrazio uznemirenost zbog ubistva ruskog novinara Igora Korneljuka i njegovog kolege, video-inženjera Antona Vološina, na području Luganska. Njih dvojicu je ubila granata koju su ispalile ukrajinske snage bezbjednosti. Putin je Porošenku poručio da je neophodno da Kijev pruži bezuslovnne garancije za bezbjednosti predstavnika masovnih medija koji rade u zonama konflikta u Ukrajini.

Porošenkov koncept

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Deščiza izrazio je žaljenje zbog smrti Korneljuka i Vološina. Savjet bezbjednosti UN je jučer (17.6) prihvatio izjavu u kojoj je sadržan i poziv da se sprovede istraga „svih incidenata u kojima je primjenjeno nasilje, pa i onih u kojima su stradali novinari“, prenose ruski mediji. Petro Porošenko je najavio da će „uskoro“ narediti jednostrani prekid vatre kao i da će on „trajati kratko“. To je dio njegovog mirovnog plana – on očekuje da po naređenju o prekidu vatre od svih učesnika u sukobu dobije podršku za svoj mirovni plan. Prema tom planu, Rusija bi trebalo da zvanično prizna nove vlasti Ukrajine. Porošenko je obećao i amnestiju za sve koji polože oružje i koji nisu počinili teške zločine.

Porošenkov plan je kritikovao ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koji je rekao da ukrajinski predsjednik, „za razliku od ranijih najava obustave vatre, sada govori o kratkom prekidu vatre koji bi trebalo da posluži i da separatisti – kako Kijev zove snage narodne odbrane – napuste teritoriju Ukrajine. To je u principu etničko čišćenje“, naglasio je Lavrov. On je, kako prenosi agencija RIA novosti, pred novinarima u Bakuu pozvao Zapad da prekine sa „slijepom podrškom nasilnim dejstvima i podstakne vlastodršce u Kijevu da održe Porošenkovo obećanje i pokrenu opštenacionalni dijalog o budućnosti Ukrajine uz učešće predstavnika svih njenih regiona“.

Ukrajina optužuje Rusiju za „sabotažu“ na gasovodu

Eksplozija gasovoda „Bratstvo“ u centralnom ukrajinskom regionu Poltave nije bitno omela snabdijevanje evropskih zemalja ruskim gasom; ono je nastavljeno rezervnim gasovodom. U eksploziji koja se dogodila u utorak (17.6.) u 14:45 sati po lokalnom vremenu nije bilo žrtava ni povrijeđenih. Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine je tim povodom najprije saopštilo da ne isključuje mogućnost terorističkog napada na gasovod, a nešto kasnije je otvoreno optužilo Rusiju da stoji iza ovog incidenta. „To je još jedan pokušaj Rusije da diskredituje Ukrajinu kao partnera u snabdijevanju gasom“, rekao je ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov, bez daljih objašnjenja o tome kako je došlo do incidenta koji on zove „sabotažom“.

Borbe ne prestaju

Na istoku Ukrajine se i dalje vode borbe između ukrajinske vojske i naoružanih protivnika vlade u Kijevu. Prema agencijskim informacijama, borbe su trenutno najžešće u Kramatorsku, koji se nalazi pod žestokom paljbom. Posmatrači Ujedinjenih nacija su danas optužili separatiste na istoku Ukrajine za teške povrede ljudskih prava. Zlostavljanjem, mučenjem i ubistvima, naoružane grupe u regionu Donjecka i Luganska stvaraju među stanovnicima tog područja atmosferu stalnog straha, a zabiljležene su i otmice i hapšenja simpatizera ukrajinske vlade. Komesarka UN za ljudska prava, Navi Pilaj, pozvala je separatiste da polože oružje i pristupe pregovorima. Ona je i vladi u Kijevu uputila apel da u vojnim operacijama bude uzdržana, jer, kako kaže, „na istoku Ukrajine sve više ljudi gine u unakrsnoj vatri vladinih snaga i separatista“.

U međuvremenu je istražni komitet ruskog ministarstva unutrašnjih poslova saopštio da će pokrenuti istragu protiv ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Arsena Avakova zbog vojnih akcija na istoku Ukrajine započetih 12. aprila „u kojima su namjerno ubijani civili“. Navodi se da je u vojnim operacijama ubijeno više od 100 civila, uključujući „građane Rusije koji su obavljali svoj posao, kao što su novinari Korneljuk i Vološin, branitelj ljudskih prava Mironov, kao i italijanski fotograf Andrea Rokeli“. Rokeli i njegov ruski asistent Mironov su ubijeni krajem maja u blizini Slavjanska.