«Vlada Srbije neće da pritiska ženu generala Mladića» naslov je intervjua ministrra u vladi Srbije, Velimira Ilića, u listu «Glas javnosti».

Prebacivanje težišta reakcija na generala Ratka Mladića je razumljivo s obzirom da je on omča oko vrata srbijanskim vlastima dok je Karadžić slučaj Bosne i Hercegovine. Međutim, teme vezane za ta dva haška bjegunca se skoro uvijek isprepliću. Citirani ministar optužio je bivšeg šefa policije, Dušana Mihajlovića, koji je u vezi Mladića rekao:

«I nije bilo sudskog naloga da se Mladić privede ni po kom osnovu».

Upravo to je veoma sporno ne samo za Ilića nego i za beogradski Okružni sud u čijem zvaničnom saopštenju stoji da je postojao nalog za hapšenje ne samo Mladića nego i Karadžića. Čak se navodi i 9. maj 2002. godine, kada je potpisan.

Bivši potpredsjednik srbijanske vlade, Nebojša Čović, smatra da se sada mnogi prave nevješti oko toga zašto general Mladić nije uhapšen kada je bio na dohvat ruke službenim organima:

« Nemojte, molim vas, da su sad svi iznenađeni i da sad 'saznaju' da je Mladić bio tu. Ajde, ajde».

To znači, svi su znali niko nije htio ili nije smio da hapsi Mladića zato što ga je direktno čuvala vojska.

Što se tiče reakcija na apel Karadžićeve supruge one jenjavaju, a generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vučić, rekao je u emisiji «Problem» da nije tačno da javno mnenje u Srbiji podržava njen gest:

«Najveća stranka u Srbiji nije nimalo oduševljena time tako da ne znam koja je to srpska javnost. Možda njihovih deset stranaka koje sve zajedno nemaju 15-20% birača to pozdravljaju pa su tako oduševljeni. Moram da kažem da ne vidim u čemu je to velika sreća Srbije i RS ako Radovan Karadžić bude u haškom tribunalu. Kao što ne vidim šta smo to dobili prethodnih pet godina. Jer, svaki put je bio neki dan 'D' – samo da izručimo Miloševića pa ćemo da živimo mnogo bolje. Izručen je Milošević pa je l' živimo mnogo bolje? Evo izručene su tone generala pa je l' živimo bolje».

U Srbiji se sigurno ne živi bolje, ali je očigledno da je uzrok u tome što javnost nije spremna da se suoči sa prošlošću pa čak i događajima koji su se zbili prije godinu dana. Kako, na primjer, objasniti da su porodice osuđenih minimalnim kaznama za paljenje niške džamije prošle godine protestvovale i zbog takvih presuda. Njihovo obrazloženje je glasilo da su tada svi masovno palili džamiju i nije red da budu kažnjenji samo neki od njih.