Zahtjev odbijen - Perspektiva i dalje otvorena
4. decembar 2009
Greške koje je počinila tokom raspada Jugoslavije, Evropska unije nastojala je da ispravi Solunskim sporazumom 2003. Godine. 20 miliona stanovnika zemalja bivše Jugoslavije dobili su obećanje da imaju ozbiljnu šansu da se vremenom pridruže Evropskoj uniji, rekao je poslanik Socijaldemokratske partije, Ditmar Nitan (Dietmer Nietan).
“Nakon što je usvojen Lisabonski sporazum, smatramo da je došlo krajnje vrijeme da ovo naše obećanje ne ostane samo mrtvo slovo na papiru. Naše obećanje mora biti obnovljeno i podstaknuto sa jednom konkretnom političkom inicijativom.”
Socijaldemokrati pozvali su njemačku vladu da se jače zauzme za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana na narednoj sjednici Savjeta Evrope 10. decembra u Briselu. Zahtjev Socijaldemokrata podržala je i Stranka Zelenih. Parlamentarka Mariluise Bek (Marieluise Beck) komentariše:
“Moramo mijenjati perspektivu. U našem je interesu da Jugoistočna Evropa bude dio Evropske unije. Mi moramo da ispravimo grešku koju smo prethodno počinili.”
Evropska Unija da, ali kada?
Vladajuća koalicija, medutim, odbacila je zahtjev Socijaldemokrata sa obrazloženjem da je zemljama Jugoistočne Evrope data mogućnost članstva u Evrospkoj uniji, ali tek onda, kada za to ispune i posljednji kriterijum. Poslanik Hrišcansko demokratske stranke Peter Bajer (Beyer) je poručio:
“Objavljivanje tačnog datuma za članstvo u Uniji prije završetka pregovora je potpuno besmisleno. To odbacujemo! Jasna evropska perspektiva za zemlje jugoistočne Evrope postoji, ali čvrsto obećanje za članstvo u Uniji nećemo dati.”
I koalicioni partneri Demohrišćana, njemački liberali, podržavaju evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Zapadni Balkan ne smije biti, kažu, neevropsko ostrvo u centru Evrope.
“Nema gledanja kroz prste”
Međutim, za svoj uspjeh svaka zemlja će biti pojedinačno nagrađena. Poslanik liberala Oliver Lukšic objašnjava: “Albanija i Crna Gora su predale svoju kandidaturu, ali one još nisu potpuno spremne. Crna Gora nešto više ispunjava privredene i politicke kriterijume. Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo moraju da se suoče sa svojom prošlošcu i da više sarađuju sa Haškim tribunalom. Dakle, smatramo da spremnost zemalja mora biti i ubuduće pojedinačno procjenjivana, a ne da sve zemlje tretiramo u jednom paketu.”
Za pomoć zemalja Jugoistočne Evrope, do sada je utrošeno 25 milijardi evra, od čega je samo Njemačka do prošle godine izdvojila 1,6 milijardi, i time važi kao najveći donator.
Autor: Selma Filipović
Odg. ur.: Z. Arbutina