Zakona nema, diskriminacije ima

Autori spornog Zakona o zabrani diskriminacije tvrde da je on prošao veoma široku javnu raspravu. Tokom nje su prihvaćene i sugestije verskih zajednica i očekivalo se da više nema primedbi na konačan tekst.

Ključne primedbe verskih zajednica odnose se na dva člana zakona u kojima se govori o slobodi verskog i seksualnog opredeljenja. Crkve se pozivaju na zaštitu moralnih vrednosti, i ističu da superliberalne zakone o seksualnim manjinama imaju samo pojedine evropske zemlje. Iako je zakon dobio podršku Evropske komisije i Saveta Evrope, verske zajednice sporne odredbe vide kao mogućnost da se jedna vrsta diskriminacije zameni drugom.

Telefonski poziv zaustavlja zakon

Vlada Srbije najavljuje usklađivanje stavova, i vraćanje zakona pred poslanike. Koordinator Koalicije protiv diskriminacije i član radne grupe za izradu ovog zakona Saša Gajin za Dojče vele kaže da srpska vlada sada mora reći da li je svojim nepromišljenim potezom izgubila većinu za njegovo usvajanje: „Čini se da to neće biti baš lak zadatak za vladu. Čini se da te većine za zakon, koju smo imali u četvrtak ujutro, mi više nemamo. I onda se postavlja pitanje ako ne bude većine čiji je to onda, ne poraz, nego čija je to odgovornost.“

Saša Gajin smatra da odgovornost snosi ona institucija koja je primila telefonski poziv, nakon kojeg je zakon povučen, a to je Predsedništvo Srbije. To po njegovim rečima znači da su se oko ovog zakona sukobili oni koji su za demokratiju i vladavinu prava, i oni koji su protiv takvog evropskog puta: „Evo, u ovom primeru, kada smo imali priliku da bez ikakvih problema obezbedimo usvajanje jednog apsolutno evropskog zakona, jednog zakona koji nosi sa sobom evropske standarde, koji nosi sa sobom mogućnost stavljanja na belu šengensku listu, mi smo preko noći promenili tu politiku. Mi smo rekli, ne to nas ovog trenutka ne interesuje, nas interesuje nešto drugo, nešto drugo nam je preče, i našli smo opravdanje za to.“

Situacija oko ovog zakona pokazuje da verske zajednice sada pokušavaju da legitimišu svoju političku vlast i uticaj. Iako je inicijativu za povlačenje zakona pokrenula Srpska pravoslavna crkva, stručnjaci ocenjuju da ona ima podršku ostalih verskih zajednica u nečemu što se vidi kao zajednički interes.