1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Zapadni Balkan i EU – Kvalitet važniji od brzine

16. oktobar 2010

Evropski komesar za proširenje Štefan File odgovarao je na pitanja Radija Deutsche Welle o zapadnom Balkanu i evropskoj perspektivi regiona. „Rokova nema i svaka zemlja se posmatra posebno“, napisao je File u odgovoru.

https://p.dw.com/p/Pfbr
Komesar za proširenje EU Štefan File.
Komesar za proširenje EU Štefan File.Foto: picture alliance / dpa

Prvo pitanje za Štefana Filea ticalo se rokova sa kojim bi zemlje zapadnog Balkana mogle da računaju kada je riječ o željenom prijemu u Evropsku uniju, a spomenute su i izjave nekih zvaničnika u Briselu prema kojima bi prijem mogao biti moguć 2018. godine. Prema Fileovom mišljenju, „do prijema neke zemlje će doći kada ona bude spremna, što znači kada bude ispunila sve tražene uslove. To je proces koji zahtjeva mobilizaciju svih resursa dotičnih zemalja, pri čemu je kvalitet važniji od brzine – što ne znači da jedna zemlja ne može da sama sebi odredi rok u kome će pokušati da ispuni sve uslove prijema“.

Dobrosusjetski odnosi su važni na putu u EU

Štefan File navodi koje prepreke vidi na putu integracije zapadnog Balkana u EU: „Glavni izazov je prevazilaženje kompleksne prošlosti. Bez poštovanja zakona, bez nezavisnog pravosuđa, bez odlučne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, te reformisanih i funkcionalnih javnih službi, prijem neće biti moguć“, navodi File u pisanom intervjuu za Deutsche Welle.

Karte Grafik Westbalkan BOS bosnisch Albanien, Bosnien und Herzegowina, Kosovo, Kroatien, Mazedonien, Montenegro, Serbien

„Na zapadnom Balkanu postoji i niz izazova koji se moraju riješiti na regionalnom nivou. Proces pomirenja je veoma osjetljivo pitanje. Postoje i neriješena bilateralna pitanja koja se moraju riješiti prije prijema u EU. Zato mi te zemlje ohrabrujemo u uspostavljanju dobrosusjedskih odnosa“, izjavio je File.

Svaka država posebno

Štefan File je naglasio da je zlatno pravilo procesa prijema novih zemalja diferencirano posmatranje kandidata. Ako se zemlje poput Albanije, Srbije ili Makedonije budu posmatrale odvojeno „za njih će svakako važiti isti kriteriji na osnovu kojih može da se utvrdi koja zemlja je u kojoj mjeri spremna za prijem. A to su zapravo takozvani kriteriji iz Kopenhagena, koji su politički, ekonomski, pravosudni i administrativni. Proces stabilizacije i pridruživanja predviđa i dodatne uslove u vidu regionalne saradnje i ispunjavanja međunarodnih obaveza“.

Autor: Vilma Filaj Balvora

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić