Zasada ništa od ratifikacije Lisabonskog ugovora

Sud se tim pitanjem bavio na osnovu šest tužbi. Težišta tih tužbi su različita, ali svima je zajedničko to što u Lisabonskom ugovoru vide povredu takozvanog principa demokratije, prema kome moć (nemačke) države proizilazi iz volje (njenog) naroda. Tužitelji smatraju da bi Lisabonski ugovor, jačanjem nadležnosti administracije u Briselu, doveo do gubljenja uticaja Bundestaga. Branioci Lisabonskog ugovora pre sudom bili su niko drugi do nemački ministri spoljnih i unutrašnjih poslova, Frank-Valter Štajnmajer i Volfgang Šojble.

Odluka je doneta. I ona glasi: zasada ništa od ratifikacije. Potpredsednik Ustavnog suda, Andreas Foskule, je u ime naroda objavio: „Pre stupanja na snagu zakonskih odredbi o nadležnostima Bundestaga i Bundesrata koje zahteva Ustav, dokument Savezne Republike Nemačke o ratifikaciji Lisabonskog ugovora ne sme biti predat“.

To znači da će pre nego što zakon o prihvatanju Lisabonskog ugovora bude podnet predsedniku Horstu Keleru na potpisivanje, najpre morati da se ojačaju pozicije i nadležnosti nemačkog parlamenta.

Više Evrope znači manje nacionalne države

Prema nekim odredbama Lisabonskog ugovora, koji zapravo nije zaseban ugovor, već je samo skup amandmana na Rimski i Šengenski ugovor, predsednik Saveta Evropske unije bio bi biran na 2,5 godine, a ne na šest meseci; zakoni bi bili donošeni uz učešće 55 odsto država EU sa 65 odsto stanovništva ove organizacije, a spoljna politika bi definitivno postala zajednička stvar. I u mnogim drugim oblastima, Evropska unija bi dobila veća prava, što, bez odgovarajućeg učvršćivanja pozicija nemačke zakonodavne vlasti nije prihvatljivo, prenele su sudije u Karlsrueu.

„Princip vladavina naroda kroz njegove predstavnike može biti povređen ukoliko se prava Bundestaga bitno smanje i tako dođe do gubitka supstance onog ustavnog organa koji je formiran po načelu slobodnih izbora jednakih za sve", smatraju suci.

Pritisak na Bundestag

To konkretno znači da je za podnosioce tužbi, između ostalog, bilo neprihvatljivo "da Lisabonski ugovor ne predviđa da nemački parlament odobri odluku o angažovanju vojske – to su za nas bitni razlozi za odbacivanje ugovora“, kako je rekao šef Lijeve stranke Oskar Lafonten.

Ova odluka znači pritisak na Bundestag – jer je predviđeno da Lisabonski ugovor stupi na snagu najkasnije početkom 2010. Sudija Foskule je rekao da je Ustavni sud optimističan u pogledu prevazilaženja poslednjih prepreka pred ratifikacijom tog ugovora.

Autor: Saša Bojić

Odg. ur.: Z. Arbutina