Završena druga runda pregovora izmedju BiH i EU

Pregovori koji se vode izmedju delegacija BiH i Evropske komisije, o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, su uobičajeni teški razgovori koji se vode s predstavnicima Evropske unije. Na stolu je mnogo brojki, barata se sa ekonomskim kategorijama koje razumiju samo stručnjaci. U drugoj rundi pregovora, glavno pitanje je bila slobodna trgovina. Razgovaralo se i koncesijama za BIH u slobodnoj trgovini sa EU, pa Igor Davidović, glavni pregovarač ove zemlje, ocjenjuje:

“Svakako da se vodilo računa da se sve analize, dakle, ne samo analize koliki će biti gubici po osnovu uskraćenih carinskih priliva u državni budžet, nego sveobuhvatna analiza koja se dotiče bilo kog aspekta posljedica u jednoj, drugoj ili trećoj ili četvrtoj varijanti kod onog što će biti učinjeno. Takve analize su učinjene. Baš na bazi tih analiza uradjena je i završna varijanta koja je naša oficijelna ponuda pregovaračkom timu Evropske komisije“, zaključuje Davidović.

Za javnost su, medjutim, daleko zanimljiviji pogledi Evropske komisije na sporna pitanja, recimo, na reformu policije koja u BiH tapka u mjestu. Dirk Lange, šef delegacije Evropske komisije u pregovorima s BiH, kaže da unija ne odustaje od svoja tri principa u reformi policije - nadležnošću države nad zakonodavstvom i budžetom, neuplitanju politike u operativni rad policije i stvaranju policijskih regija, na osnovu funkcionalnih kriterija.

Lange dodaje :

„ U tom kontekstu, želim potvrditi da će se Evropska komisija i dalje pridržavati ova tri principa „, kaže ovaj zvaničnik unije. To, medjutim, nije i jedina prepreka za sklapanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U Bruxellesu se s nerazumjevanjem posmatraju neuspjeli pokušaji da se konačno završi reforma javnog RTV servisa u BiH. Svakako, i dalje ostaje zahtjev da se završi saradnja s haskim sudom za ratne zločine, odnosno da se konačno iza brave nadje Radovan Karadžić. Postizanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju samo je prva stepenica na putu ka eventualnom članstvu BiH u Evropskoj uniji. Kako pokazuju slučajevi Srbije i Crne Gore i Albanija, i ta prva stepenica često zna biti - previsoka.