Zimske gadosti

Čim prođu grtalice s prikolicama-slanicima i prva smjena izađe na pauzu, po burek ili ćevape, a usput da izvadi i uvjerenje o državljanstvu ili da ovjeri zdravstvenu knjižicu, snježni san pretvara se u bljuzgavu moru.

Noge upadaju u slano blato, smeđa kaša šljiska po svijetlim kaputima, s krovova se odvaljuju lavine. Bljuzgavica zametne sve unutar gradskih vrata i svemu oduzme stvarni oblik a da jednu boju (smeđu) i jedan vid (suzan).

Snijegom s kolovoza zatrpaju se trotoari. Nakon stotinu koraka i deset pređenih metara Sarajlijama su noge u čarapama i čarape u cipelama mokre, ali olimpijski plamen u srcima tinja nesmanjenim žarom.

Pa šta ako su noge mokre, nije rat, u kući je suho i toplo, osušiće se. Pa šta ako je so izjela cipele, biće cipela, neka su stopala na nogama, ako gazimo kroz rasol ne idemo kroz minsko polje, ako stajemo na sante ne stajemo na paštete.

Pa šta ako je gnoj u bronhijama, nije geler u plućima. Pa šta ako nam vozači sviraju i jebu mater što im ispadamo pred točkove jer je ono malo očišćenih trotoara pretvoreno u parkinge, ako su vozači nisu četnici, šta je pljuvanje prema granatiranju, ako je psovka nije kletva.

Pa šta ako stojimo u redovima ispred semafora, ne čekamo u redu za hljeb. Pa šta ako su uske prtine, nisu plitki rovovi. Pa šta ako stanu tramvaji, važno je da žice rade.

Ko je glup da ne skija na Bjelašnici, neka šljapka po Grbavici. Ko ne leti od radosti, nek se valja po gadosti. Ko nema keš za čizme, neka uzme kredit za džip.

Ako je zima, nije Lav Trocki. Ko se uželio socijalizma, neka ide na Kubu. Mi smo našu mjesnu zajednicu pretvorili u teretanu. Što bismo bildali s lopatama, kad možemo s tegovima.

Bicikli bez točkova ne mare za očišćene staze. Šta će nam rasprćeni trotoari, mi džogiramo na pokretnoj traci. U bljuzgi se guzi ko nema džakuzi. Neka pljuje u šake onaj kome su prazne.

Sve je manje ljudi starog kova a sve više heroja novog doba. Komunalizam je mrtav, živio egoizam. Ko zadnji, magarac. Bolje snob nego rob. Planet je čigra, život je igra. Kom smeta smet, taj neka larma. Božjom su šakom stesane klase. Cijeli je svijet životinjska farma. Dobro je svakom ko je prase...

Autor: N. Veličković

Odg. ur.: A. Slanjankić