Pismo Prodiju iz Berlina

"Radi se o tome da evropski izdaci ne mogu rasti bez kraja i konca...oni koji su sada postali bogatiji zahvaljujuci solidarnom pomaganju ostalih, moraju sada sami pomoci onima koji jos nisu u toj situaciji. Stvari ne mogu nbeskonacno ici po principu stalnog davanja sve vise jer rezervoar nije vise tako pun..." tim je rijecima kancelar Schröder, reklo bi se ne bez stanovite vedrine, u Berlinu obrazlozio pismo sto ga je, na svedsku inicijativu kako se ovdje istice, sest financijski najjacih clanica Evropske Unije, medju njima i Francuska, Velika Britanija i Njemacka, uputilo sefu evropske Komisije, Prodiju.Sestorica traze da se za razdoblje od 2007 do 2013 budzet evropske Unije ogranici na jedan posto evropskog bruto proizvoda. Drugim rijecima, kako ce bas u to vrijeme zbog prosirenja na istok, troskovi Bruxellesa biti izuzetno veliki, one stare clanice Unije koje su dosad najvise profitirale od financijske solidarnosti u tom krugu, poput Spanjolske trebaju jace od ostalih pomoci novim clanicama, koje uvelike racunaju na strukturne fondove Bruxellesa, poput Poljske. Primjedbe da se zapravo radi o "taktickom pritisku" na drzave koje su proslog vikenda blokirale donosenje evropskog ustava , odbivsi tzv. dvostruku vecinu u odlucivanju, princip za koji su se posebno zalagali Berlin i Pariz, njemacka vlada odbacuje- iako je ministra vanjskih poslova Fischer u svom obrazlozenju razloga zbog kojeg je Njemacka podrzala svedsku inicijativu, bio prilicno jasan: "Ako se covjek ne moze sloziti, to ne znaci da se time odlazu problemi...njihovo rjesavanje ne moze cekati...doci ce do stvaranja Evrope razlicitih brzina- iako to nije ono sto mi zelimo." U praksi se to medjutim, samo dva dana nakon neuspjelog sastanka na vrhu u Bruxellesu, ocito vec dogodilo.