Ćaskanje umesto pretnji

Prvi put su vodeće zemlje sveta priznale krivicu za efekat staklene bašte i dogovorile se da se tokom sledeće dve godine u Ujedinjenim nacijama odrede medjunarodno obavezujući ciljevi u smanjivanju emisije ugljendioksida.Više se, realno, nije moglo očekivati, manje nije dolazilo u obzir.Angela Merkel je na taj način postigla diplomatski uspeh vredan pažnje – postavljeni su standardi ispod kojih više ne mogu ni SAD i Japan.

Za velike zemlje u usponu, kao što su Indija ili Kina, ništa od onog što je dogovoreno nije obavezujuće, jer su u Hajligendamu bile kao gosti.Medjutim i te države, koje bi sledećih godina mogle postati najveći zagadjivači atmosfere, moraju sada da prihvate ubrzane pregovore pod okriljem Ujeidnjenih nacija.

I na drugim područjima došlo je do popuštanja – pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina uoči Hajligendama zbog američkog antiraketnog štita pobudile su strahovanja od aveti hladnog rata.Medjutim, posle razgovora u četiri oka sa predsednikom Džordžom Bušom najavljeno naoružavanje ne mora da bude poslednja reč Moskve.

Putin i Buš sasvim opušteno su ćaskali za večerom kao da se nikada sa ruske strane nisu ni čule oštre pretnje.Sastanak na vrhu Grupe 8, istina, nema demokratsku legitimaciju, ali je sasvim opravdan kao prilika za susrete onih koji odredjuju sudbinu sveta.

Najzad, izgleda da niko nije zainteresovaniji za tu vrstu skupova od antiglobalista – njihovi protesti ne privlače nikada toliko pažnje kao za vreme sastanaka na vrhu G 8.Ali, to je cena za demokratsko, otvoreno društvo.