Čas istine za Srbiju

„Šansa za Srbiju“ naslov je teksta u Zidojče cajtungu:

“Čas istine je došao brže nego što su to očekivali srpski političari. Najpre je Beograd doživeo težak poraz pred Međunarodnim sudom pravde. A sada je morao da se povinuje i pritisku Evropske unije i nerado prihvati izmenjeni tekst Rezolucije o Kosovu. U njoj se ne pominje otcepljenje Kosova, već se poziva na dijalog između dveju sukobljenih strana.

Prvobitno je Srbija pokušala da sopstvenom Rezolucijom vrati točak istorije i iznudi pregovore o “jednostranoj secesiji” Kosova. Predsednik Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić nisu uspeli u toj nameri. Hteli su, kako pišu jedne beogradske novine, glavom kroz zid. Ali njihova nada, da će uspeti da okrenu zemlje članice EU jedne protiv drugih, nije se ostvarila. Ovog puta EU je nastupila zajedno. Sa usaglašenom rezolucijom EU je pokazala, da je sada, posle dužeg vremena, zainteresovana da preuzme odgovornost na Balkanu. Brisel želi da omogući dijalog između Beograda i Prištine.

Tadić bi trebalo da zgrabi tu šansu i da se bori za legitimna prava srpske manjine na Kosovu. Takođe se hitno treba razrešiti sudbina nestalih Srba i Albanaca, deset godina posle rata. To bi bio jedan korak ka pomirenju” piše Zidojče cajtung.

Merkiše odercajtung o Srbiji i Kosovu piše:

“Šansa da pridobije većinu u Generalnoj skupštini UN za Rezoluciju, nije uopšte bila loša za Srbiju. Ali i da je pobedila, Srbija bi ipak izgubila. Pobeda pred UN blokirala bi na neodređeno vreme put ka Evropi, jer je velika većina država članica EU priznala nezavisnost Kosova. Sada je pitanje statusa, do sada apsolutni prioritet za Srbiju, potisnuto u drugi plan u korist otpočinjana novog dijaloga. Biće tu još buke, ali stvorena je osnova za novi početak”.

O 11. septembru Rojtlinger general ancajger piše:

“11. 9. 2001 izmenio je ceo svet. Započele su, na primer, frustrirajuće političke rasprave o čuvanju određenih podataka građana, o skenerima “do gole kože”. Ali, globalni rat protiv terora je, pre svega, koštao stotine hiljada uglavnom civilnih žrtava, na bojnim poljima od Avganistana do Iraka. Najtragičnije od svega, silne strategije i ratne kampanje, nisu učinile svet bezbednijim, ali ni boljim. Oružja, zatvori, sistemi za nadzor i zaštitu sami nisu u stanju da pobede mržnju”.

Noje osnabriker cajtung piše o integraciji u Nemačkoj:

“Usijana rasprava o integraciji u Nemačkoj, uticaj anti-islamskih pokreta u mnogim evropskim zemljama, zabrana burke i minareta u Francuskoj, najava spaljivanja kurana u SAD: Sve to pokazuje koliko je strah od islama, koji je izazvao šok u Njujorku, još uvek duboko u nama. Napadi na kule bliznakinje, i skoro deceniju kasnije, pokreću u nama neku destruktivnu silu. Pri tom je antiislamsko raspoloženje prema milionima muslimana u svetu potpuno nepravedno. U SAD ili u bilo kojoj drugoj zemlji, muslimani su većinom prijateljski raspoloženi i uspešno integrisani. Sa teroristima od 11. septembra 2001. nemaju ništa zajedničko”.

Priredila: Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Dijana Roščić