Češka podeljena oko Kosova

Češka vlada je podeljenog mišljenja oko priznavanja nezavisnosti Kosova, prenosi "Frankfurter algemajne cajtung". List piše: „Ministar spoljnih poslova Češke, Karel Švarcenberg, zalaže se za skoro priznavanje Kosova. Tome se, medjutim, protivi hrišćansko- demokratska stranka koja je na iznenadjenje svih otvorila žustru raspravu o toj temi. Priznavanje nezavisnosti Kosova uporedila je sa Minhenskim sporazumom izmedju Hitlera, Musolinija, Čemberlena i Daladijea, kojim je 1938. jedan deo Češke pripojen Nemačkoj“, piše "Frankfurter algemajne cajtung".

"Ziddojče cajtung" komentariše sve učestaliju izgradnju muzeja i spomenika u Nemačkoj - ovog puta u pomen nemačkim žrtvama. „Umesto da se pozabave nemačkom istorijom, političari odobravaju osnivanje novih muzeja i spomenika“, piše list i ironično napominje: „Nijedna žrtva ne sme biti zapostavljena. U Nemačkoj postoji jedna nova igra koja se zove: " Nemci prognani zbog nacionalne pripadnosti ". Kreirala ju je 1998. Erika Štajnbah, predsednica udruženja prognanih Nemaca. Narodi Jugoslavije nesvesno su u tome pomogli“, komentariše list i dodaje:" Za gospodju Štajnbah su Nemci koji su 1945. pobegli sa istoka na zapad, žrtve etničkog čišćenja i mogu se uporediti sa Albancima, Bošnjacima i Srbima koju su zbog nacioanlne pripadnosti bili progonjeni. To da su se Nemci koji su bili prognani osećali kao pripadnici nadrase naravno da se ne pominje", piše "Ziddojče cajtung".

"Frankfurter algemajne cajtung" prenosi vest da je protiv šefa ekstremne desnice NPD-a podneta optužba zbog podsticanja na nacionalnu mržnju. Povod za tužbu je proces vodjen pre dve godine. Naime, NPD partija je tada pripremila program za svetsko prvenstvo u fudbalu sa naglaskom na „belo“. Belo se ne odnosi samo na boju sportske opreme, nego i na nacionalni tim. U programu se jasno kažeda ovaj ili onaj igrač koji nije bele puti ne može nositi dres nemačkog nacionalnog tima, prenosi "Frankfurter algemajne cajtung".

U berlinskom "Tagescajtung", izmedju ostalog, čitamo i o problemima sa kojima se susreću izbeglice i azilanti. Sve je veći broj onih koji žele da skrenu paznju na teške uslove života azilanata. U saveznoj zemlji Tiringiji jedan azilant ne sme da košta državu više od 413 evra, piše "Tagescajtung".

"Tagescajtung" se osvrće i na probleme sa kojima se susreću Lužički Srbi. „60 000 Lužičkih Srba sa nevericom čeka vest iz Berlina. U Berlinu se, naime odlučuje koliko novca će dobiti njihova nacionalna zadužbina. Novčana sredstva bi Lužickim Srbima omogućila da na adekvatan način neguju svoj jezik i kulturu, prenosi "Tagescajtung".