Čekajući MMF

Mere srpske vlade nakon dobijanja stendbaj aranžmana od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nisu dale rezultate, i vlasti su sada pred dilemom kako popuniti novu budžetsku rupu. Očekuje se da MMF neće pristati na povećanje budžetskog deficita, dok iz vlade poručuju da će taj minus nadoknaditi novim zaduživanjem u inostranstvu. Milan Ćulibrk, glavni urednik magazina „Ekonomist“ kaže da je problem kako će se ta pozajmica potrošiti:

„Trebalo bi da se insistira na tome da se taj novac usmerava u infrastrukturu, na neke projekte koji će doprineti rastu privredne aktivnosti, i koji će doprineti očuvanju sadašnjih radnih mesta, a možda otvoriti i neka nova radna mesta. Umesto toga, taj novac uglavnom završava u pukoj potrošnji, on se jednostavno pojede, njega više nema, a dugovi se stvaraju sledećim generacijama“.

Vlada obećala MMF-u da će povećati PDV

Vlasti uporno izbegavaju donošenje nepopularnih mera poput smanjenja penzija i povećanja PDV-a. Što se tiče plata i penzija vlada se tu odlučila za taktiku čekanja da inflacija realno obezvredi ta primanja za nekih 15 procenata. Kada je reč o povećanja PDV-a Ćulibrk upozorava da je to nešto što je vlada obećala MMF-u:

„To jeste loša mera. Ona će izazvati inflaciju, ona će pogoditi sve slojeve stanovništva, ali je problem što je vlada to obećala. Znala je kakve će efekte takav potez imati, i sada nastoji da izbegne povećanje PDV-a i da izdejstvuje produbljivanje budžetskog deficita, odnosno da dobije saglasnost da potroši još 30 milijardi dinara više nego što će prikupiti prihoda“.

MMF da preuzme odgovornost za buduće poteze

Smanjenje državne administracije takođe neće doprineti štednji, jer taj posao nije ni započet. Milan Ćulibrk stoga zaključuje da vlada od misije MMF očekuje da ona na neki način preuzme odgovornost za neke buduće poteze:

„Stiče se nekako utisak da vlada čeka da dođe misija MMF-a, i da onda u razgovoru sa njima dođe do nekakvih novih rešenja za ove probleme koji se nagomilavaju. Kao da oni tu misiju MMF čekaju da im bude opravdanje za preduzimanje nepopularnih mera“.

Ekonomisti upozoravaju da će Srbija znatno kasnije izaći iz krize od nekih razvijenijih zemalja. Oporavak naime zavisi od priliva stranog kapitala, i od mogućnosti uzimanja povoljnih kredita, a to će biti moguće tek kada iz krize izađu SAD i Evropska unija.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević