Černobilj puta 60

U tekstu naslovljenom „Černobilj puta 60“, list Di velt piše:

„Umesto osude pojedinaca, zajednički bi morali da podelimo bol“, izjavio je nedavno premijer Jošihiko Noda. Istina je da je Odbor za nuklearna pitanja Nisa od aprila prešao iz ministarstva privrede u ministarstvo za zaštitu životne sredine. Međutim, nedostaje nova bezbednosna politika. Stručnjaci zato kritikuju smisao sprovedenih testova o sigurnosti nuklearnih elektrana. Zvanično su reaktori u Fukušimi pod kontrolom, ali jedan novi zemljotres mogao bio da ošteti provizorni sistem hlađenja i nestabilne reaktorske blokove. Nezavisni stručnjaci upozoravaju na opasnost za čitavu industriju. „Još smo imali i sreće. Za budućnost bi morali da budemo zabrinuti“, izjavio je istražitelj Koići Kitacava.“

Kamen spoticanja - preplitanje politike i biznisa

"U zemlji koja je toliko podložna zemljotresima i cunamiju uopšte se odlučiti za izgradnju nuklearnih elektrana, bila je velika greška", piše Mitelbajeriše cajtung. "S obzirom da je toliko dugo vremena sve bilo u redu, Japanci su stekli neopravdan osećaj sigurnosti. Utoliko je šok iz Fukušime bio veći, a dugoročne posledice još uvek nije moguće sagledati. Vesti o povećanom nivou radijacije u namirnicama kao što su čaj ili goveđe meso ljude čine nesigurnima, posebno zato što Japanci veliku važnost pridaju kvalitetu hrane i mnogi zato i izbegavaju prozvode iz Kine, zbog opasnosti od pesticida. Stručnjaci narednih godina očekuju povećan broj obolelih od raka. Mladi Japanci strahuju od posledica za svoju još nerođenu decu. Veliki problem je i zbrinjavanje ljudi koji su zbog nuklearne katastrofe bili prinuđeni da napuste svoj zavičaj. Oblast oko Fukušime ostaće još decenijama nenaseljana, a Japan je već i pre katastrofe bio gusto naseljen: Na teritoriji, koja je nešto veća od teritorije Nemačke živi 127 miliona ljudi. U Nemačkoj ih živi 82 miliona.

Japan se zalagao za korišćenje nuklearne energije zato što ne obiluje prirodnim resursima i ne poseduje naftne izvore. Korišćenje obnovljivih izvora energije do sada se zanemarivalo, bez obzira što zemlja ima velike geotermalne i solarne potencijale, vodu i vetar. Kamen spoticanja je preplitanje politike i biznisa. Nuklearni lobi u Japanu ima veliki uticaj. Kompanija Tošiba je recimo lider na tržištu nuklearnog biznisa. Naoto Kan, koji je u septembru 2011. godine podneo ostavku na funkciju premijera zalagao se za prekid korišćenja nuklearne energije. Da li će njegov naslednik Jošihiko Noda to uspeti da sprovede u delo, još uvek je pod znakom pitanja. Za promenu energetske politike neophodne su velike investicije, a Japan je u velikim dugovima. Sprovođenjem potrebnih mera, privreda bi međutim mogla ponovo da se stimuliše. Japan sada ima šansu za novi početak bez korišćenja nuklearne energije – ukoliko odgvorni pokažu dovoljno političke volje. Tome bi moglo da doprinese i stanovništvo: Fukušima je ozbiljno poljuljala poverenje ljudi u politiku i ekonomiju i prvi put posle studentskih demonstracija iz 1960. i 1968. godine u Tokiju i drugim japanskim gradovima ljudi su ponovo izašli na ulice. Ovog puta protiv nuklearne energije.“

Zloupotreba mobilnih telefona u školama

List Noje vestfeliše piše da se učitelji u Nemačkoj sve više žale na učenike zbog zloupotrebe mobilnih telefona. I pored sve oštrijih kazni, zloupotreba mobilnih telefona na ispitima je sve veća, prenosi list podatke do kojih je došao Sindikat za obrazovanje i nauku Severne Rajne Vestfalije (GEW): „Moderni pametni telefoni koji imaju pristup internetu nude sve više mogućnosti. Istina je da se telefoni pre ispita sakupljaju na jedno mesto, ali školske torbe se još uvek ne kontrolišu, kaže Maike Finern predsednica GEW-a. Ministarstvo prosvete Severne Rajne Vestfalije saopštava: Na koji način bi škole trebalo da se odnose prema tom problemu, još uvek je prepušteno njima samima, kaže Nina Hajl, portparolka Ministarstva prosvete.“

Sofija i Maksimilijan najpopularniji u Nemačkoj

Omiljena imena u prethodnoj godini u Nemačkoj bila su Sofija i Maksimilijan, piše list Frankfurter algemajne cajtung pozivajući se na rezultate istraživanja koje je sprovelo Društvo za nemački jezik. „Nemci ne vole da eksperimentišu. Maksimilijan i Maria su od 1995. godine među tri najpopularnija imena: „Moda se veoma sporo menja – od dekade do dekade“, kaže Frauke Ridebuš iz Društva za nemački jezik. Trenutno popularna imena su: Paul, Leon, Lukas, Jonas, Mari i Hana. Po prvi put se među deset najpopularnijih imena našao Ben. Euforija sa imenom Lena prolazi. Prvi put posle devet godina to ime više nije u vrhu“, piše frankfurtski list.

Priredio: Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović