Četvrt veka Hamasa

Zelene zastave Hamasa vijore se u mnogim ulicama Gaze. Posebno sada, jer Hamas slavi 25 godina od osnivanja, i njihov vođa Kaled Mešal koji je nakon njegove prve posete palestinskim teritorijama posle više decenija ponovo doputovao.

Već tri nedelje ne čuje se oružje i polako se ponovo uspostavlja svakodnevnica u malom pojasu Gaze.

U jednom od mnogih modernih kafića, koji su poslednjih godina otvoreni u centru Gaze, ispred svojih šarenih voćnih koktela, sede Fara, Lina i Mirjam. Te mlade devojke žele da maturiraju sledeće godine. Ali u ovom trenutku i dalje im se po mislima vrzma poslednji konflikt. „Po mom mišljenju“, kaže 17-godišnja Fara, „ne postoji garancija da se takvo nešto neće ponovo desiti. Trenutno se čini kao da su odnosi između Hamasa i Izraela regulisani. Ali ko zna šta će dalje biti.“

Farina prijateljica Mirjam odrasla je u inostranstvu, u Nemačkoj. Pre nekoliko godina njena porodica se vratila u Pojas Gaze. „Nikada nisam ni pomišljala da ću u životu doživeti rat. Tako nešto poznavala sam samo iz istorijskih knjiga“, kaže Mirjam. „Bilo je veoma teško. Sve je bilo strašno. Možete poželeti samo da se vratite u Nemačku, gde je mir.“

„U dobroj poziciji“

Ne čudi činjenica da Hamas sebe doživljava kao pobednika. „To je bilo prvi put da su nas ljudi iz Hamasa zaista odbranili. Ovoga puta nismo bili slabija strana“, kaže Mirjam, koja sebe opisuje kao apolitičnu. Slične izjave ovih dana mogu se čuti širom Gaze. Pre konflikta mnogi su bili nezadovoljni Hamasom, koji je pobedio na parlamentarnim izborima 2006. i potom, godinu dana kasnije, silom preuzeo vlast u Pojasu Gaze.

„Hamas je sada u dobroj poziciji“, kaže Mukhajmer Abu Sada, politikolog sa univerziteta Al-Azhar u Gazi. „U ovom konfliktu prvi put su protiv Tel Aviva i Jerusalima korišćene rakete srednjeg dometa i sa time se nije stalo uprkos žestokim izraelskim napadima. To je stanovništvu dalo osećaj da ih neko brani i da su u određenom smislu zaštićeni. I osećaj da su pobedili. Takođe, poseta Kaled Mešala (lidera Hamasa prim.ur.) mnogo je koristila Hamasu. Jedino je pitanje koliko će se ta popularnost održati“, kaže Abu Sada.

Indirektni pregovori i dalje traju

Primirje između Izraela i Hamasa, koje je 21. novembra dogovoreno uz posredovanje Egipta, za sada se poštuje. Ipak, uspeh islamista Hamasa i nije tako veliki. Recimo, ribari sada mogu da idu u ribolov šest, umesto nekadašnje tri nautičke milje. Takođe, tampon-zona u blizini izraelske granice trebalo bi da bude smanjena. Seljaci koji tamo imaju njive, trebalo bi da ponovo imaju pristup svojoj zemlji. Međutim, po najnovijim izveštajima iz kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (UN-OCHA), incidenata uvek ima, čak i onih sa smrtnim ishodom.

Detalji sporazuma još uvek se indirektno dogovaraju. „U kontaktu smo sa Egipćanima koji garantuju sporazum“, kaže zamenik ministra spoljnih poslova Hamasa Gazi Hamad. „Do sada nismo videli mnogo od izraelskih obećanja. Već su više puta prekršili sporazum. Još neko vreme ćemo da pratimo razvoj situacije, a onda ćemo izvući zaključke. Mi želimo da sačuvamo mir i ne želimo nove sukobe. Sada bi se trebalo posvetiti rekonstrukciji, kaže taj političar iz redova Hamasa. On računa na pomoć arapskih država koje su još tokom konflikta pokazale svoju solidarnost i pomogle Hamasu da izađe iz političke izolacije. Hamas je, da podsetimo na Zapadu i dalje listi terorističkih organizacija jer ne priznaje pravo na postojanje Izraela i ne odriče se terorizma.

Novi pokušaji pomirenja

I pored pozitivnog razvoja situacije za Hamas, izazovi za vladu koja upravlja sa 1,7 miliona ljudi, koliko ih živi u maloj enklavi u Pojasu Gaze, nisu ništa manji. „Pre godinu dana, nakon razmene zarobljenika sa Izraelom, Hamasu je takođe veoma porasla popularnost“, kaže politikolog Mukhajmer Abu Sada. „Posle dva meseca ljudi su otvorili oči i isti problemi su i dalje bili tu: siromaštvo, nezaposlenost, blokade, korupcija i kršenje osnovnih prava. Popularnost je brzo prošla“.

„Ljudi moraju prestati sa ratovanjem“, ponavlja mlada aktivistkinja Samah Kasab. Zajedno sa drugim blogerima i aktivistima, ona se već dugo bori protiv političkog rascepa između Hamasa u pojasu Gaze i Fataha na Zapadnoj obali. „Ne razumem zašto ljudi sada ovako reaguju na Hamas. Do skora su svi bili nezadovoljni i nama mladima i različitim političkim frakcijama otežavali život. Otkud sad sve to oduševljenje samo zbog toga što su se suprotstavili Izraelu?“

Poslednjih dana mnogo se priča o mogućnosti za nekakvo zbližavanje Hamasa i Fataha. Ranije se činilo da su prepreke za to nepremostive, iako većina Palestinaca sa Zapadne obale i iz Pojasa Gaze želi njihovo jedinstvo. Konkretnih koraka, međutim, za sada nema. „To bi trebalo da bude konačno izbor“, kaže Lina, jedna od devojaka iz kafića sa početka reportaže: „Interes za to imaju i Hamas i Fatah. Ali, ne verujem da ćemo to uskoro videti.“ A jedna druga gošća kafića dodaje: „Najvažnije je da je sada mirno. Ko zna šta se već sutra može dogoditi.“

Autori: Tanija Kremer / Marina Komad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković