Četvrtina Nemačke pogođena siromaštvom

Opozicija i sindikati krivicu za takvo stanje svaljuju na vladu, a i među strankama koalicije je opet izbila svađa o prikladnosti pojedinih političkih instrumenata za suzbijanje siromaštva.

U Nemačkoj je siromašan onaj koji mesečno na raspolaganju ima manje od 780 evra ili 60 odsto prosečne plate. Prema toj definiciji, 13 odsto stanovništva je siromašno, a isto toliko ljudi živi na ivici siromaštva, primajući socijalnu pomoć i druge državne subvencije. Time je siromaštvom direktno ili indirektno pogođen svaki četvrti nemački građanin. Nasuprot tome raste broj bogatih, dakle onih s mesečnim primanjima većim od 3500 evra neto.

Radiš (d)a nemaš

Najviše zabrinjava to što ima sve više ljudi kojima siromaštvo preti uprkos plaćenom poslu s punim radnim vremenom, kaže socijaldemokratski ministar rada i socijalne politike Olaf Šolc. Zarade od kojih se ne može živeti su za jednu od zvaničnica levog krila SPD-a, Andreu Nales, dokaz o nužnosti generalnog uvođenja minimalnih plata u Nemačkoj. Upravo do suprotnog zaključka dolazi demohrišćanski koalicioni partner. "Minimalna plata uništava radna mesta odnosno ne stvara nova, što je uslov da bismo ljude izveli iz siromaštva", tvrdi vođa poslaničkog kluba CDU-a u Bundestagu, Folker Kauder.

Promene u korist građana s niskim platama

Stranke opozicije i sindikati za novonastale prilike optužuju vladu i zahtevaju promene u poreskom sistemu u korist građana s niskim prihodom, u prvom redu ponovno uvođenje poreza na imovinu, te povećanje iznosa svih oblika socijalne pomoći ugroženima. Loše su vesti zasenile i jednu dobru. "Izveštaj potvrđuje da su penzionerska domaćinstva danas najmanje pogođena siromaštvom", istakao je sindikalni predstavnik Ulrih Šnajder. To donekle protivreči javnoj percepciji i političkom pritisku penzionera zbog kojeg je vlada nedavno – mimo plana – odlučila da minimalno povisi njihova primanja.