Četvrtina propisa ničemu ne služi

O smanjivanju broja propisa morali bi da brinu pravnici i stručnjaci za upravu. I čini se da su zaista na najboljem putu da ostvare cilj koji je postavila vlada – od 25 procenata suvišnih propisa ukinuta je četvrtina. Gotovo je neshvatljivo šta je sve bilo propisano u Nemačkoj.

„Na osnovu jedne smernice Evropske unije, postojala je obaveza da komune naprave izveštaj koliko na njihovom području ima ruža, keleraba i cvetova dan i noć“, kaže profesor Folker Vitberg.

Kako nije utvrđeno čemu služi takav propis, ukinut je sa još nekoliko hiljada sličnih. Za sada, ušteđeno je 400 miliona evra i osam miliona radnih sati koji su odlazili na takve besmislice. I preduzeća su morala da podnose više od 150 razno-raznih izveštaja – ukidanjem te obaveze privreda je uštedela 18 milijardi evra.

„Nemačka je jedina zemlja u Evropi u kojoj se sada utvrđuju svi troškovi povezani sa donošenjem nekog zakona“, kaže Johanes Ludevig, predsednik radne grupe za smanjivanje birokratije.

U Briselu sve ide presporo

U međuvremenu, osamdeset procenata zakona u Nemačkoj usvaja se na inicijativu Evropske unije. Bivši bavarski premijer Edmund Štojber predsedava radnom grupom koja se u Briselu bavi smanjivanjem birokratije i od 2008. godine njegova grupa ublažila je nekoliko stotina propisa. Procenjuje se da je ušteda oko 40 milijardi evra.

„Nakon mnogih razgovora u Evropskom parlamentu, sa komesarima i generalnim direktorima došlo je do promena. Shvatili su da se na njih gleda kao na birokratsko čudovište i da se taj utisak mora promeniti“, kaže Štojber.

Dok se čini da je u Nemačkoj relativno lako smanjiti birokratiju, rasprave u Briselu o tome šta je suvišno često su mukotrpne. O svim zakonima koji se ukidaju mora se postići dogovor u Briselu i sa zemljama-članicama što, kako kaže Štojber, poprilično traje:

„To je sve presporo. Kada Evropska komisija nešto odluči, onda mora da se saglasi Evropski parlament i često prođu i tri godine. Onda sve odlazi na Savet ministara i to potraje još godinu dana. Proceduru je neophodno ubrzati kako bi građani stekli utisak da se nešto menja. Ako sve traje godinama ljudi gube poverenje u evropske institucije“, zaključuje Štojber.

Autori: Volfgang Dik / Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević