Četvrtinu cene plaćamo zbog kartela

Kartel je zakulisni dogovor nekoliko proizvođača istoga proizvoda ili pak onih koji nude istu uslugu sa ciljem da diktiraju cene po volji. Obično služe onima, koji ih i sklapaju, tako što zahvaljujući njima cene rastu, a istovremeno se količine i dostupnost robe ili usluge smanjuju. Ukratko – potrošači su na gubitku.

Profesor Daniel Cimer direktor je Instituta za trgovinsko i privredno pravo Univerziteta u Bonu, a uz to član Komisije za monopole. On priča o kartelima, koje smatra pravom kugom. U Nemačkoj karteli nisu oduvek bili zabranjeni, tek 1957. godine su, uprkos burnim protestima industrije, uvedeni kartelski zakoni. Posle Prvog svetskog rata, sa ukupno 3.500 prijavljenih kartela, Nemačka je važila kao pravi raj za ovu vrstu dogovora.

Međutim, zabrana kartela je bila neophodna zbog optimalnog snabdevanja ljudi robama i uslugama po adekvatnim cenama, jačajući konkurenciju, što onemogućuje bilo kome da za nešto traži neprikladno visoke cene.

Proizvodi i usluge između 10-25 odsto skuplji

Ali zakonska regulativa nije sprečila preduzeća da i dalje dogovaraju cene. Procenjuje se da kompanije obično u svojim dogovorima povise cene za oko deset odsto u odnosu na slobodnu konkurenciju. Studije, s druge strane, kažu da su štete za potrošače, koje nastaju na taj način, iznose i do 25 odsto.

Postavlja se pitanje da li su karteli zaista isključivo štetni za tržište ili postoje izvesne situacije u kojima mogu biti od koristi? „U evropskom pravu postoji izuzetak od Zakona o kartelima, u slučaju kada se dogovor sklapa za povećanje tehnološkog ili privrednog napretka ili služi poboljšanju proizvodnje dobara ili snabdevanja potrošača“, kaže ekspert u ovoj oblasti Cimer.

Postoje li zaista dobri karteli?

Stoga su zamislivi i dobri karteli, dakle dogovori koji doprinose na primer osiguravanju snabdevanja poljoprivrednim proizvodima. Preduslov je, međutim, da ušteda troškova, koja se dobije dogovorom, zaista dospe i do samih potrošača. Cimer vidi dosta prednosti u toj vrsti kartela, mada zapravo ne želi da ih nazove „dobrim“ kartelima.

„Ukoliko kompanije u državi dogovore ugovorom aktivnost da na primer zajednički kupe žitarice, pa kasnije prodaju i pri tome se jednako ponašaju na tržištu, onda to jeste nešto što podseća na rad klasičnih kartela. Ali da li je njihovo delovanje zabranjeno ili spada u one izuzetke, može se tek vremenom ustanoviti.“

Autori: Rolf Venkel / Azra Avdagić

Odg. urednik: Nemanja Rujević