Činjenicama do prevladavanja prošlosti

"Ko se ne seća prošlosti, osuđen je da je ponovo proživi" - istinitost spoznaje američkog filozofa Santajane iskusili su na sopstvenoj koži i ljudi na području nekadašnje Jugoslavije. Bolno iskustvo ratova devedesetih godina pokazalo je da su ratni zločini, koji se pokušavaju gurnuti pod tepih, vrlo pogodni za sve oblike manipulacije. U toku priprema za rat, važnu ulogu imala je upravo propagandna zloupotreba broja žrtava iz Drugog svetskog rata i stalno predstavljanje sopstvene nacije isključivo kao žrtve "onih drugih".

Aktivisti mirovnih i organizacija za zaštitu ljudskih prava kako u Hrvatskoj, tako i u BiH i Srbiji iz toga su izvukli pouku i zajedno osnovali "Documentu - Centar za suočavanje s prošlošću". Osnovni zadatak je prikupljanje činjenica, objašnjava Vesna Teršelič, direktorka centrale Documente u Zagrebu: „Utvrđivanjem činjenica bi trebalo smanjiti broj laži o okolnostima stradanja ubijenih i nestalih. Kada se nešto potisne, kada se zločini pokušaju prikriti ili u javnosti nije moguće govoriti o njima, godinama pa i desetlećima, onda to postaje izvor stalnih napetosti i ne možemo govoriti o održivom razvoju sve dok imamo neke prikrivene i nedokumentovane zločine."

Važnost regionalne saradnje

Zbog toga se intervjuišu svedoci, prikupljaju dokumenti i prate suđenja za ratne zločine. Tek kada su sve činjenice utvrđene, može se povesti rasprava o njihovoj interpretaciji i smeštanju u istorijski kontekst. To je temelj puta u budućnost, naglašava Mirsad Tokača, predsednik Istraživačko dokumentacionog centra iz Sarajeva: „Građani imaju pravo na istinu i naravno na pravdu. Naš krajnji cilj je da ostvarimo smirenje i pomirenje u čijim će temeljima biti upravo ove dve komponente: istina, činjenice i makar delom ostvarena pravda."

Pri tom je važna regionalna saradnja između Hrvatske, BiH i Srbije. Kao što je rat proizašao iz zajedničke prošlosti, tako i njegovo prevladavanje mora biti zajedničko. Upravo u toj saradnji je veliki značaj Documente, smatra Nataša Kandić, predsednica beogradskog Fonda za humanitarno pravo: „Velika je stvar da se civilno društvo postjugoslovenskih zemalja povezalo. To se dogodilo prvi put od rata - od '91 kada je započet taj rat na teritoriji Hrvatske. Prvi put se dogodilo da imamo mrežu nevladinih organizacija, da imamo inicijativu iza koje stoje brojne organizacije postjugoslovenskih društava. Računamo da bi na regionalnom nivou mogli doći do zapisa koji bi sadržao onaj minimum ili maksimum činjenica koje bi svi prihvatili i više nikada ne bi bilo poricanja."

Poučno iskustvo Nemačke

Nevladine organizacije čitav posao međutim ne mogu da obave same. Zbog toga je Documenta pokrenula inicijativu za osnivanje regionalne međudržavne komisije REKOM, koja bi delovala na nivou vlada i na temelju potpisanog međudržavnog sporazuma. Bila bi to neka vrsta Komisije za utvrđivanje istine; njena ovlašćenja ne bi bila na polju pravosuđa već pre svega moralne i društvene prirode. Važno je s jedne strane dati žrtvama mogućnost da ispričaju svoju priču, a s druge strane omogućiti stvaranje regionalne javnosti za to.

Svima je jasno da se ovde radi o dugoročnim procesima. Ali, da je to moguće pokazuje i primer Nemačke: nedavno je delegacija Documente posetila Topografiju terora i nekadašnji koncentracioni logor Buhenvald. Kao ističe Nataša Kandić, bilo je veoma poučno videti „kako se stvara istorijsko pamćenje, kako se odgovornost za ono što se desilo prenosi s generacije na generaciju i kako se čuva sećanje i pamćenje na one ljude koji su imali hrabrosti i integriteta da se barem rečju ili nekim gestom suprotstave tom užasu koji se dogodio. Nemačko iskustvo je vrlo važno i poučno."

Autor: Zoran Arbutina

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević