Čist vazduh i klimatske promene

Od početka industrijskog doba temperatura je porasla za 0,7 stepeni Celzijusa.Prosečna temperatura bila bi još viša da atmosfera nije prepuna svih mogućih vrsta čestica.Na primer, iznad naših glava kovitlaju se beli sulfati i crne čestice čadji iz motora i elektrana.Preovladavaju svetle čestice koje odbijaju sunčeve zrake.Te sitne čestice koje lebde u atmosferi nazivaju se aerosoli i imaju ulogu neke vrste filtera sunčevog zračenja, kaže Majnrat Andre, istraživač klime na Institutu za hemiju Maks Plank u Majncu:

„To reflektovanje zračenja isto je kao kada bih sada imao taman automobil.Gledajući iz svemira Zemlja je prilično tamna, ali ako se taj tamni auto pospe prah šećerom, onda će on reflektovati više svetlosti i u njemu neće biti tako vruće kao što bi inače bilo“, objašnjava Andre.

Na crni auto Zemlju, kako to formuliše hemičar Andre, i dalje pada mnogo prah šećera i pre svega zemlje na pragu pune industrijalizacije, kao što su to Indija i Kina, emituju sve veće količine fine prašine.Ali, to će se vrlo brzo promeniti, smatra Andre:

„Početkom devedesetih godina smatrali smo da će emisija aerosoli rasti upravo u područjima koja se ubrzano industrijalizuju.Medjutim, u poslednje vreme se pokazalo da su aerosoli veoma štetne po zdravlje i sada svi u svetu, uključujući i Indiju i Kinu, svim snagama nastoje da drastično smanje njihovu emisiju“, kaže Andre.

Tako su, na primer, svi autobusi u Nju Delhiju sa dizela prešli na gas, na području Pekinga zabranjeno je loženje uglja.

Šta to smanivanje emisije aerosoli znači za klimu na zemlji Majnrat Andre je pokušao da utvrdi, u saradnji sa dvojicom britanskih kolega, uz pomoć kompjuterske simulacije.Andre kaže:

„Očekujemo da će tokom sledećih 20 godina temperatura ubrzano rasti.Naravno, naša dugoročna prognoza do kraja veka je nesigurna, ali ona pokazuje da ako ne promenimo ponašanje onda će temperatura porasti za pet – šest stepeni.Mogla bi porasti i više.Poredjenja radi, upravo je tolika razlika izmedju poslednjeg leenog doba i današnjih temperatura“, kaže Andre.

Prema dosadašnjim prognozama računalo se da bi temperatura do kraja veka mogla da poraste najviše za 5,8 stepeni i to pod uslovom da se baš ništa ne učini na smanjivanju emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.