Čovek bivše nade

Pre osam i po godina Irak je takođe bio na rubu građanskog rata. Kao i danas, i tada se radilo o konfesionalnom sukobu, sunitski i šiitski ekstremisti masakrirali su nevernike iz suprotnog tabora. Političari u Bagdadu nisu imali odgovor, vlada se raspadala. Posle meseci napetosti pripadnici sunita, šiita i Kurda – uz dociranje Zapada – konačno su se dogovorili: Nuri al Maliki postaće premijer koji bi trebalo da donese prvo mir, a onda i pomirenje.

Beg od Sadama

Čovek koji uskoro proslavlja rođendan (rođen 1. jula 1950) potiče iz mestašca južno od Kerbale iz porodice intelektualaca. Dobro zna šta je diskriminacija. Od studentskih dana – izučavao je arapsku literaturu – član je partije Dava koja se bori za zaštitu šiita zbog čega je bila trn u oku sunitskog režima Sadama Huseina. Od 1979. kada Sadam dolazi na vlast počinje progon šiita. Samo godinu dana kasnije Al Maliki osuđen je na smrt – u odsustvu. Već je ranije pobegao.

Više od dve decenije je živeo u egzilu, uglavnom u zemljama sa šiitskim režimima – Siriji i Iranu. Vraća se u domovinu tek 2003. kada zapadna alijansa pod vođstvom Amerikanaca svrgava sunitski režim u Bagdadu. Maliki postaje zamenik šefa komisije čiji je zadatak bio da izvrši obuhvatnu lustraciju, odnosno da iz svih institucija počisti Sadamove ljude. Samo dve godine kasnije, 2006, Nuri al Maliki postaće premijer razorene zemlje.

Velike reči

Preuzimajući funkciju, Maliki je makar na rečima izrazio optimizam. „Nadam se da ova vlada može da izvede Irak iz neobično teške situacije“, rekao je tada. Obećao je da će njegova vlada biti nadkonfesionalna. „Ministarstva i ministri nisu vlasništvo premijera, što znači da ne može da ih zloupotrebljava skladno svom poreklu, etničkoj ili religioznoj pripadnosti. Premijer služi čitavom iračkom narodu“, bile su velike Malikijeve reči.

Usledio je i plan u 24 tačke, između ostalog uključivanje sunita u dijalog i obuzdavanje paravojnih šiitskih formacija. U prvo vreme – uz pomoć američkih trupa – nasilje zaista prestaje. Ali to je bilo samo u prvo vreme. Pre četiri godine Maliki je tesno izgubio izbore od saveza koji je predvodio bivši premijer Ijad Alavi. Ipak, moćnik Maliki odbija da odstupi, posle devetomesečnog vakuuma pravi novu vladu. I ostaje premijer.

Autokratija

Protekle četiri godine, kako je Irak ponovo tonuo u nasilje, moglo je da se posmatra kao Nuri al Maliki, isti onaj koji je govorio velike reči o pomirenju, sve više postaje autokrata. Vodeće funkcije deli prijateljima šiitima, više puta preuzima nekoliko ministarstava pod svoju kontrolu. Formalno i dalje postoji vlada narodnog jedinstva, ali u njoj suniti sistematski gube važne pozicije.

Ekstremno postaje posle povlačenja američkih trupa 2011. godine. Sa demonstrantima koji traže reforme Maliki se obračunava nasilno. Mirni aktivisti za njega postaju neprijatelji slobode i teroristi – i po vokabularu se vidi kako autokratija klizi ka diktaturi. Čak i sunitski vicepremijer Tarik al Hašimi mora u egzil jer je za njim izdata poternica zbog terorizma. Nakon što je u aprilu prošle godine u mestu Havidži pobijeno 40 ljudi, Malikijeva vlast je pogubila navodne sunitske teroriste. Nikada nisu objavljena njihova imena niti za šta su tačno bili optuženi.

ISIS je samo čekao

Borba za moć između dve konfesije omogućila je efikasan pohod Islamske države u Iraku i Siriji (ISIS), sunitske terorističke organizacije. Jer većina sunita u Iraku više je verovala radikalnim islamistima nego svojoj vladi i vojsci. Od januara je ISIS zauzeo velike delove severnog Iraka, uključujući milionski grad Mosul. Već nedeljama traju borbe oko Bagdada.

Malikijevo rešenje? Vojna kontraofanziva. Ipak, malo ko je uveren u njen uspeh. Premijer je pribijen leđima uza zid, što se vidi po njegovim javnim istupima u kojima ponovo govori o zaverama i čak negira vojne uspehe terorista. Vašington je nastavio da podseća Malikija na obećanje – da u vladi moraju da budu zaista zastupljeni i suniti. Poslednjih nedelja se iz Bele kuće šalju signali da nekadašnji nosilac iračkih nada Nuri al Maliki mora da ode. To bi bio prvi uslov mira.