Čvrsta ruka stvara najbolje đake?

Izreke poput „Samo strog učitelj stvara odlične učenike“ ili „Batina je iz raja izašla“ u Kini su i danas još merodavne kada se radi o metodama vaspitanja. Po mišljenju Amija Čua, to zadržavanje tradicionalnih vrednosti i vaspitanja je vrlo pozitivno: upravo tu je tajna uspeha kako kineskih učenika u poređenju sa njihovim vršnjacima na Zapadu, tako i uopšte Kine u današnjem svetu. Zapad u konkurenciji s Kinom gubi već u vrtiću, smatra autorka knjige „Borbeni poklič majke-tigrice“.

Ami Čua pripada drugoj generaciji kineskih doseljenika u Sjedinjene Američke Države. Rođena je u Ilinoisu, a nakon studija prava počinje uspešnu karijeru. Trenutno je profesorka na prestižnom univerzitetu Jejlu. Pažnju javnosti privukla je više nego provokativnom tezom da deca samo s kineskim metodama vaspitavanja imaju šansu za uspeh! Gledište da prema dečijim ispadima ne treba biti tolerantan i da treba „trenirati strogoću“, izazvalo je žestoke diskusije na Zapadu.

Socijalni darvinizam

Ami Čua u svojoj knjizi opisuje svoje stroge metode. Ona svojim dvema kćerkama zabranjuje skoro sve što je za većinu druge dece i roditelja na Zapadu potpuno normalno: igrice na kompjuteru, da prespavaju kod drugarica, da igraju u školskoj pozorišnoj predstavi. Jednom je Čua zapretila svojoj kćerki da će joj spaliti plišanog medvedića ako ne bude savršeno odsvirala partituru na klaviru. Posle toga više nije bilo grešaka u sviranju.

Li Junje, 64-godišnji penzionisani nastavnik engleskog jezika i zvezda kineske državne obrazovne televizije, smatra da stroge obrazovne metode odgovaraju realnosti kineskog društva: „Kina ima tako mnogo stanovnika, konkurencija je vrlo velika. Odabir najboljih se obično obavlja testovima. Zbog toga učenici moraju veoma mnogo učiti, tu se po pravilu ne radi o kreativnosti već o mukotrpnom radu.“

Znanje plaćeno odsustvom kreativnosti

Upravo tu je, međutim, i osnovni problem ove takozvane „kineske metode“. U uporednoj PISA studiji o znanju učenika širom sveta, kineska deca su postigla odlične rezultate, pre svega na polju matematike, prirodnih nauka te čitanja i razumevanja tekstova. Ali cena je vrlo visoka: ta deca ne samo da su često uskraćena za svoje detinjstvo, već i za maštovitost, originalnost. Njima je vrlo teško da pronalaze nova, kreativna rešenja postavljenih problema, a istovremeno vrlo nerado samostalno donose odluke.

Po mišljenju Ingrid Gogolin, profesorke pedagogije na univerzitetu u Hamburgu, razlog za to treba tražiti ne samo u razlikama školskih sistema, već i u načinu vaspitanja. Iako se ne može govoriti o jedinstvenom načinu na koji roditelji odgajaju decu na Zapadu, postoji osnovna saglasnost, smatra Gogolin: „Na Zapadu prevladava uverenje da deca treba da se razvijaju samostalno i da se vremenom treba da se odvoje od svojih roditelja.“

Sloboda kao prepreka na putu k uspehu

Prema mišljenju Ami Čue, upravo je to razlog što vaspitne metode u SAD nisu uspele. Roditelji dopuštaju svojoj deci previše slobode, kritikuje Čua. Nasuprot tome, kineski odgoj deci već od ranog detinjstva stavlja pred oči jasne ciljeve. Stroge vaspitne metode otklanjaju nesigurnost a deca postaju samouverena, tvrdi Čua. Prema njenom mišljenju, činjenica da su prošle godine po prvi put u međunarodnoj PISA studiji učestvovala i deca iz Šangaja i osvojila prvo mesto, potvrđuje njenu teoriju.

Ali Ami Čua ipak ne želi da nameće svoj recept drugima. U jednom intervjuu ona je rekla da su je čitaoci pogrešno shvatili, jer ona nikog nije htela da podučava. Njena knjiga nije priručnik za dobro vaspitanje, kaže Čua – ona je samo htela svoje iskustvo majke podeli slobodno s drugim majkama i podstakne ih da razmisle o zapadnim metodama odgoja.

Autori: Ksijegong Fišer / Zoran Arbutina

Odg. urednik: Nemanja Rujević