Đorđo Moroder slavi 70. rođendan

Marvin Gej je svoj poslednji veliki hit „Sexual healing“ napisao u Ostendeu. Brajan Ino je živeo na jednoj farmi u Vezerberglandu. A Dona Samer je živela u ulici Nimfenburgerštrase 124 u Minhenu, koji je, zahvaljujući njenom tadašnjem producentu, tada bio glavni grad, ili bolje reći, sedište vlade, disko-pokreta. Jer, u Minhenu, u Arabelaparku, stanovao je Đorđo Moroder i radio u svom Musicland studiju, i – svi su dolazili kod njega, čak i rokeri poput Rolingstonsa ili Led cepelina. Jer, Moroder je očigledno imao čarobne ruke. Ili je sa svojim sintisajzerima jednostavno umeo tako dobro da računa, da su uspevali da napumpaju ritmom svako srce pred večernji izlazak, pred koji se uvek slušala „I feel love“.

Glavni grad diska je posle postao Njujork, ali to je druga priča. Priča o Hansjergu Moroderu iz Gerdnertala, koji je praktično izmislio elektro-pop i dobio tri „Oskara“ za filmsku muziku, pisao himne za svetska prvenstva u fudbalu i Olimpijske igre, počela je krajem sedamdesetih, da bi se razvila i procvetala osamdesetih godina. A to je vreme njegovih najvećih uspeha poput: „Take my Brathe away“, „Neverending story“, „Flashdance – What a feeling“ ili čak i „Call me“ (Blondie), da pomenemo samo neke stvari koje su bili hitovi na top-listama“...

„Ono što je Moroder tražio (krajem sedamdesetih) bio je način da se eksperimentalna elektronska avangarda (čitaj: Kraftverk) pretvori u mejnstrim-pop podesan za mase“, piše povodom Moroderovog rođendana Zidojče cajtung. Tako je i nastao brend zvani The disco sound of Munich. Kod Morodera u Minhen su dolazili muzičari poput Fredija Merkjurija, Šake Kan, Pat Benatar ili Dejvida Bouvija, pa i grupe Dip parpl, da ih Đorđo producentski „ispolira“ i ponovo pusti u svet, spremne za juriš na hit-liste...

Neki tvrde i da je Đorđo muzikom za film „Ponoćni ekspres“ otkrio i principe instrumentalnog tehna. Ako je to malo i preterano, kada je reč o filmu, on je bio jedan od prvih pop-autora kome je povereno stvaranje kompletne filmske muzike. Zato je pravio atmosferičnu muziku kojom je podvlačio sliku, ali i u svakom filmu na kome je radio, celovite pop-kompozicije poput one iz „Nedovršene priče“, ili naslovne teme iz „Top gana“: „Take my breath away“ i još mnogih drugih“, piše Zidojče cajtung.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković