Đul bašte na nemački način

Nemci veoma pedantno uređuju i neguju, sa ili bez pomoći stručnjaka, svoje privatne bašte i vrtove. Pogled preko ograde veoma često otkriva prave male zelene oaze, sa cvećem,stazama, minijaturnim jezercima ili vodoskocima. Posetioci Kelna se po pravilu oduševljavaju zelenilom u gradu. Taj utisak je iz Klena ponela i scenograf Marina Pavlović: „Najlepši su parkovi koji izgledaju kao nedirnuta priroda. Nisu engleski obrađeni, strogi i dosadni, nego je grad stopljen sa prirodom i to je fantastično.“

Besprekorno su uređene i površine oko stambenih blokova. Retko ili gotovo nikada nećete videti neuređenu i zapuštenu površinu čak i kada se udaljite van gradova. Nemci čak cvećem i raznim predmetima ukrašavaju prozore svojih stanova , praveći tako bezbroj malih izloga koji ulepšavaju njihov grad. Isto tako posetioci Kelna često na krovnim terasama mogu da vide veliko drveće.

Adenauer ozelenio Keln

Za zeleni Keln i njegove zelene pojaseve, koji ga polukružno okružuju, zaslužan je nekadašnji gradonačelnik Konrad Adenauer, koji je posle Drugog svetskog rata, ovlastio ovlastio arhitektu Frica Šumahera da radi na unapređenju razvoja gradske politike. Šumaher je osmislio i zasadio zeleni pojas oko središta grada. Ali to nije bilo dovoljno. Drugi zeleni pojas se nalazio iza novih nastambi koje su nastale izvan prvog pojasa. Oba zelena pojasa su spojena i popreko, kako bi grad „bolje disao“.

Dakle pejzažna arhitektura, estetsko umetnička disciplina, kako to Nemci vole da kažu, služi za poboljšanje ekološkog i socijalnog prostora za bolji i zdraviji život građana. Planiranju slobodnih površina se posvećuje velika pažnja i građevinci veoma moraju da paze da ne dođu u sukob sa ovom vrstom stručnjaka kada grade neki novi objekat, jer bi u suprotnom, ovi mogli da im zagorčaju život.

Male bašte za dušu

Veoma su popularni i mali privatni vrtovi na krajevima grada u kojima građani uređuju minijaturne baštice i u njima provode slobodno vreme.

Simpatična je priča o veoma popularnim interkulturalnim vrtovima. Sve je počelo 1996. u Getingenu kad su žene izbeglice iz Bosne tražile nešto čime bi ispunile vreme jer nisu imale dozvolu rada niti mogućnost zaposlenja. Kada su ih socijalne radnice pitale šta im najviše nedostaje iz njihove domovine one su se setile svojih bašta. To je bio početak osnivanja interkuturalnih vrtova kojih danas u Nemačkoj ima više od stotinu. U njima se sastaju ljudi iz celog sveta. Nemci rado borave napolju u zelenilu. To je svojevremeno oduševilo pevačicu Biljanu Krstić: „Fascinirale su me zelene površine u Kelnu. Nikada ranije nisam videla grad sa toliko zelenila. I sve je perfektno uređeno i čisto. Volela bih da i moj Beograd tako izgleda.“

Autor: Željka Bašić Savić

Odg. urednik: N. Jakovljević