Šengen za Srbiju nije doveden u pitanje

Za Evropsku komisiju nadgledanje implementacije usvojenih mera koje su dovele do ukidanja viza za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore je posao koji je počeo odmah po uspostavljanju bezviznog režima prošle godine u decembru. Kao i početkom ove godine kada se pojavio, ali i ubrzo zaustavio prvi talas tzv „lažnih azilanata“, Evropska komisija i ovoga puta prvenstveno insistira da zemlje iz kojih azilanti dolaze preuzmu sve neophodne mere kako bi se ovaj problem rešio.

Mikaele Ćerkone, portparol evropske komesarke za unutrašnja pitanja Sesilije Malmstrom, za Dojče vele kaže da je „u ovom trenutku za Evropsku komisiju važno da se uveri da Srbija i druge zemlje intervenišu i brzo i efikasno reaguju kako bi informisale građane i zaustavile ovaj problem. To je nivo na kome se ovo pitanje trenutno razmatra, i polje kojim se bavimo“, objašnjava Ćerkone.

Portparol evropske komesarke za unutrašnja pitanja dodaje da rešavanje pitanja azilanta nije lak posao, ali da se radi o obavezi koje su vlade zemalja preuzele u procesu vizne liberalizacije. U Evropskoj komisiji naglašavaju da su već videli da zemlje koje su dobile viznu liberalizaciju sarađuju, pokušavajući da sprovedu sve neophodne mere kako bi rešile taj problem. Komisija će nastaviti da radi zajedno sa njima, ali i sa članicama EU koje se suočavaju sa povećanim brojem azilanta, rečeno je u Briselu za Dojče vele.

Srbija ne može biti kažnjena zbog zloupotrebe sistema azila

Da su zemlje članice Evropske unije zabrinute zbog povećanog priliva azilanta, kao i da je jasno da samo mali broj ljudi, na osnovu oštrih kriterijuma, uopšte može da dobije azil u Evropi, smatraju i u Evropskoj inicijativi za stabilnost (ESI). Tako se recimo u Belgiji, zemlji koja se pored Nemačke i Švedske trenutno nalazi „na udaru“ lažnih azilanata, tek jedan ili dva procenta od svih zahteva za azil pristiglih iz Makedonije i Srbije, odobri.

Zato u ESI podvlače neophodnost da vlasti u Srbiji i Makedoniji ponove kampanju informisanja građana o pravima i obavezama koje proističu iz bezviznog režima. Sam bezvizni režim se, međutim „ne dovodi u pitanje“, kaže za Dojče vele Aleksandra Štiglmajer, direktorka programa „Bela šengen lista“ u ESI.

„Ni u kom slučaju bezvizni režim nije u opasnosti. Pogotovo što ti ljudi nemaju ni osnova za azil. U Srbiji je, generalno, situacija u redu. Zašto bi onda Srbija bila kažnjena jer neki ljudi žele da zloupotrebe sistem azila“, kaže Aleksandra Štiglmajer.

U Evropskoj inicijativi za stabilnost naglašavaju da novi talas azilanata sa Balkana neće negativno uticati ni na viznu liberalizaciju za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju što bi trebalo da se finalizuje 8. novembra na Veću ministara.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković