Šilerov muzej u Marbahu

U godini posvećenoj obeležavanju 200 godina od Šilerove smrti, u Marbahu se mogu videti mnoge stvari koje velikog nemackog pesnika i dramskog pisca donekle spuštaju sa pijedestala. Eksponati koji su izloženi - prikazuju Šilera kao nekoga ko je veoma dobro znao kako se treba nametnuti. Zahvaljujući svom , neosporno dobrom izgledu, imao je više ljubavnih veza, bio je ljubitelj dobre kapljice i ne samo olovka, već ni čaša mu nije bila stana. On nije isključivo sedeo za pisaćim stolom, već je znao i da uživa u životu. Tako da je i sam Šiler svojevremeno pisao o odnosu izmedju pisanja i života."Ja bih se brzo spuštao iz mog idealnog sveta na zemlju, čim bi me pocepane čarape opomenule na stvarnost." Postavka u Marbahu ima za cilj da iza velikog pisca otkrije čoveka.

"U naš muzej moramo uvek da dovodimo nove čitaoce.Naš zadatak je da privučemo publiku. I to publiku koja se ne snalazi najbolje u naučnom pristupu materiji, ili ima teškoća sa komuniciranjem...."

smatra novi direktor Nemačkog arhiva literature i Šilerovog nacionalnog muzeja u Marbahu.

Kako treba prići materiji? Da li tako što se na primer predloži kritički pristup Šileru, kojim bi se mogla prizvati mlada čitalačka publika? Pošto se literatura ne može izlagati poput objekta, postavka izložbe u Marbahu koncentrisana je na životne okolnosti i životnu strategiju Šilera, kao i na nastanak mita o velikanu i njegovoj postsmrtnoj slavi. Kustos Frank Drufner na samom početku izložbe, ciljano je postavio posmrtnu masku pesnika....

"Desetog maja 1805. godine na vratima kuće u Esplanada Aliji pojavio se Dr. medicine Huške i izvršio autopsiju na telu pokojnog Šilera. Svi unutrašnji organ preminulog pesnika bili su teško oštećeni. Doktor Huške sačinio je protokol o smrti koji je izložen u muzeju. Izveštaj o autopsiji završava rečenicom: utvrdjeno stanje pobudjuje čudjenje i pitanje; kako je sa takvim stanjem organizma siroti čovek uopšte mogao tako dugo da poživi? Nalaz je odmah bio publikovan, i to je bio početak širenja glasina o Šileru kao duhovnom biću, čoveku koji je u suštini živeo zahvaljujući snazi svoga duha, i koji je prevladao trošnost svoga tela.

Šilerovo pesničko biće je u 19 veku smatrano i tretirano kao "nacionalni duh pesničke slobode", da bi ga u 20 veku prisvojili Nacisti, kasnije je to isto učinio i komunistički sitem u DDR-u. Na postavci u muzeju u Marbahu to je prikazano sasvim materijalistički, Šiler kao "idealni bog pesništva" gradjanske klase i malogradjanštine.

Od Karlove škole u Študgartu, preko Manhajma i Jene, do Vajmara, prikazano je kako je Šiler planirao svoju karijeru, počev od anonimne samorecenzije drame "Razbojnika" koja je izložena u muzejskoj vitrini. Zatim kako se uz Getea uzdigao u "Kseniji" do glavnog sudije u svetu literature, i kako mu je pošlo za rukom da se iz prvobitnog siromaštva kroz stalno menjanje struka, od istorije, filosofije i pesništva uspelo da prevashodno živi od pisanja. Njegov prvi pisaći sto kupljen je 1789, svedoči o njegovom usponu.

Šiler i novac. Već sam naslov "Božanski planovi i tričarije" najbolje govore o odnosu izmedju duhovnog nivoa i svakodnevnice. Kasnije kada je Šiler koliko toliko postao situiran i zasnovao porodicu, on je imao velike planove koje kasnije nije ostvario. Šiler je bržljivo beležio izdatke za alkohol 5 carskih talera za rum, 22 za šampanjac, 35 za francuska vina. Isto tako brižljivo je sakupljao ideje za svoja dela. Kalkulisao je i sa prijateljstvima, kao i sa ljubavnim odnosima.

"To se vidi ako se posmatra njegov odnos prema sestrama Lengefeld, koji je bio hladno proračunat. Šiler se nije odlučio za Karolinu, koja mu je intelektualno bila bliža, već za Šarlote, mladju, neiskusnu, i kao što je i sam rekao, zbog toga što se još mogla formirati prema njegovoj projekciji. Dakle i tu se vidi odredjena interesna sfera.

Istina je da je Šiler bio zainteresovan za estetsko obrazovanje ljudi, ali je istovremeno gledao i da zadovolji intelektualnu modu, kao i mogućnost dobre prodaje, što ova izložba možda i dokazuje. Šiler je pisao i za damske almanahe, a imao je nerv i za popularna štiva. Tako se latio i pisanja Vilhelma Tela, jer je to narod tražio od njega. Njegova nevoljna putovanja, njegovo pseudo mitologiziranje, kao i reagovanje na ukazane mu počasti koje je odmah dostavljao štampi.... argumentovano je na ovoj izložbi sa dobro aranžiranim arhivskim materijalima, štampanim delima, i mnogim ličnim predmetima, kao što je čaša za vodu, šahovska garnitura, i doza za puder. Izložba nedvosmisleno pokazuje kako je Šiler bio spretan u samoreklamerstvu. Može se reći da je on bio moderan autor u svoje vreme.

Kristijan Gambert