Širok dogovor o Kosovu.

Da li je u Evropskoj uniji postignuta saglasnost o načinu na koji treba da bude rešen status Kosova?

"Postigli smo širok dogovor o principima i praktičnom načinu na koji treba prići statusnom procesu za Kosovo i evropskoj perspektivi za Srbiju. Razmatrali smo obe teme a pošto nas je sada 27 za to nam je potrebno nešto više vremena nego što smo navikli. Ova diskusija o budućem statusu Kosova i stabilnosti i razviju zapadnog Balkana svakako je došla u pravo vreme i bila je veoma odgovorna."

Da li ste uspeli da dovedete sve članice na liniju za koju se zalažete a kojom se podržava plan Martija Ahtisarija za nezavisnost Kosova?

"Bio je to dobar sastanak u smislu da su stavovi država članica bili objedinjeni. Ovo je zapravo veoma dug proces jer smo o Kosovu poslednjih godina govorili mnogo puta. Već imamo dobro utvrđenu poziciju zauzetu u februaru na Savetu Evropske unije. Zapravo, u suštini odluke o Kosovu je jedinstvo Evrope. Zašto? Zato što je jedinstvo Evrope neophodno kako bismo postigli rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija što je bitno i za međunarodni legitimitet i za davanje stabilne zakonske osnove za ulogu Evropske unije na Kosovu po rešavanju statusa. Pripremamo do sada najveću misiju Evropske unije za civilno rešavanje kriza. Ne možemo da dozvolimo neuspeh i zato nam je neophodna rezolucija Saveta bezbendosti Ujedinjenh nacija a za to nam je pre svega neophodno evropsko jedinstvo."

Ipak niste zadovoljni stepenom jedinstva koje ste postigli u Bremenu?

"Zadržali smo i dodatno pojačali evropsko jedinstvo. Ovo je još jedan korak ka poslednjem stupnju pregovora o rezoluciji Saveta bezbendosti Ujedinjenih nacija i zato sam veoma zadovoljan ishodom ovog sastanka."

Kakva će biti uloga Evropske unije na Kosovu?

"Visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana i ja pripremili smo zajednički dokument u kojem procenjujemo da će ukupni troškovi rešenja za status Kosova u trogodišnjem preriodu do 2010. biti oko tri i po milijarde evra. Lavovski deo toga doći će iz budćeta samog Kosova ali će Evropska unija, njene države članice i drugi partneri u međunarodnoj zajednici morati da pokriju 1,3 do 1,5 miljarde evra. Zamolio sam ministre spoljnih poslova da podele teret ovog konačnog rešenja za status Kosova."

Da li su neke članice već potvrdile koliko će novca dati?

"Imamo neke naznake o doprinosu koji bi neke članice mogle da daju ali o tome ovde sada nije razgovarano. Narednih nedelja i meseci imaćemo dovoljno prilike da o tome razgovaramo. Posebno će donatorska konferencija koja će morati da bude organizovana ubrzo po rešenju statusa morati da se pozabavi podelom tereta u politici prema Kosovu."

Da li ste razmatrali odnose sa Rusijom i Kinom u pogledu diplomatskog rešenja za Kosovo u Savetu bezbendosti?

"Razgovarali smo o tome. U stalnom smo kontaktu sa našim partnerima. Kada je reč o Savetu bezbednosti posebno je važno da članice Evropske unije koje su članice Saveta bezbenodsti – bilo stalne bilo privremene – vode pregovore u Njujorku. Istovremeno i institucije Evropske unije sarađuju kako bi se vodio dijalog sa našim partnerima, posebno Kinom i Rusijom. To je dodatni razlog za evropsko jedinstvo jer su članice Saveta bezbednosti spremne da prate liniju Evropske unije pošto ovo vide kao pre svega evropsko pitanje. Naravno, Rusija je iznela svoje stavove o ovom pitanju i mi razgvaramo sa Rusima. Rusija je članica Kontakt-grupe i kao takva uključena i čitav proces pa očekujem da ovoj stvari neće pristupiti unilateralno već na principu odgovornog multilateralizma kako bi se došlo do održivog rešenja za Kosovo."

Da li je o Srbiji razgovarano u paketu sa Kosovom i šta bi taj paket doneo Srbiji?

"Paket nije prava reč ali je bitno naglasiti da Evropska unija ostaje privržena evropskoj budućnosti Srbije. Spremni smo da obnovimo pregovore o stabilizaciji i pridruživanju ukoliko se nova srpska vlada jasno obaveže i preduzme aktivne i konkretne mere za punu saradnju sa Međunaornim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Krajnje je vreme da Srbija okrene novu stranicu istorije, ostavi za sobom nacionalističku prošlost i okrene se evropskoj budućnosti te oslobodi ogroman ekonomski i intelektualni potencijal koji zemlja ima. Evropska unija za to pruža veoma konkretnu i opipljivu evropsku perspektivu."

Da li to znači, recimo, da će Srbija naredne godine postato zvanični kandidat za članstvo ili da će za deset godina biti članica Evropske unije?

"Umesto da u ovom trenutku dajemo obećanja o određenim rokovima, koja bi se možda pokazala praznim, mnogo je bitnije da se mi i srpski političari usredsredimo na sadašnjost i na blisku budućnost. Dakle, neophodno je da Srbija veoma brzo dobije novu vladu, koja bi se jasno obavezala na evropske ciljeve te izrazila volju i pokazala sposobnost da ispuni preduslove neophodne da Srbija nadoknadi izgubljeno vreme i uhvati evropski voz."

Da li je to moguće i sa Vojislavom Koštunicom kao novim premijerom iako je on kao šef dosadašnje vlade bio odgovoran za nesaradnju sa Haškim sudom?

"Predsedniku Borisu Tadiću, premijeru Koštunici i šefu partije G17 Mlađanu Dinkiću smo veoma jasno preneli svoja očekivanja. Oni vrlo dobro znaju da je ervopska integracija zasnovana na politici uslovljenosti. Sada nam je neophodna nova vlada Srbije koja bi i svojom politikom i ličnostima koje je čine bila sposobna da ponese neophodne obaveze kako bi uspunla uslove za nastavak puta ka Evropskoj uniji. Na liderima zemlje je da postignu saglasnot o takvom programu vlade i takvom sastavu vlade koji bi omogućili napredak ka evropskoj integraciji."

Da li to znači da Srbiji ne nudite ustupke u vidu brzog ulaska u Evropsku uniju kao nadoknadu za gubitak Kosova?

"Mislim da ne bismo uspeli u očekivanjima da od Srbije dobijemo ustupke kao vid trgovine za određene korake u evropskoj integraciji. Stvari tako ne funkcionišu. Ono što funkcioniše jeste da istrajnošću u posvećenosti evropskoj perspektivi sa krajnjim ciljem članstva u Evropskoj unij pokazujemo građanima Srbije da imaju bolju budućnost i da sada zaista mogu da okrenu novi list, ostave za sobom nacionalističku prošlost i prigrle evropsku budućnost. To će za ljude u Srbiji značiti bolja građanska prava i bolje uslove života. Zato smatram da bi to sada trebalo da bude glavni cilj nove vlade."