Škole u EU nude i „eTwinning nastavu“

Nastavnik Uve Bugdol nemirno se vrti na stolici. Prilikom poslednjeg video-četovanja gotovo sve je išlo naopako: Engleska je potonula u snežni haos, škola zatvorena. U Poljskoj je nestalo struje, a na Tenerifi su imali tehničke probleme. Ali, danas će, nada se Bugdol, sve funkcionisati…

Još 15 minuta do početka, a nemačka grupa već uredno sedi ispred računara. Još deset sekundi, devet, osam, sedam…

„Šest, pet, četiri, tri, dva, jedan – „enter“. Halo Karmen, je l´ sve u redu?“

Karmen, nastavnica sa Tenerife se prva javlja: „Halo. Da li me čujete?“

Zatim sledi Engleska: „Halo, predstavljamo vam učenike Kraljevske gimnazije u Velikoj Britaniji.“

I na kraju grupa iz Poljske: „Radujemo se što smo ovde i što vas vidimo.“

Današnja tema je „ponašanje u različitim kulturama“. Reč je o bontonu za trpezom, u javnom prevozu i crkvi. Nemački učenici žele da znaju da li se u drugim zemljama, u crkvama, smeju koristiti telefoni. Posebno je odgovor iz Španije izazvao smeh.

„U crkvama imamo natpise na kojima stoji: molimo vas isključite mobilne telefone: Bogu nisu potrebni da sa vama razgovara, usledio je odgovor.

iTwinning neće zameniti ekskurzije

Četovanje traje oko 45 minuta. To je nastava koja motiviše učenike, kaže Majke Cimer, šef projekta i-Tvining (eTwinning) Nemačka.

„Na ovaj način škole diskutuju jedna sa drugom, u forumu razmenjuju rezultate projekta, rade na zajedničkom blogu ili zajedničkoj internet stranici. Rad je zaista mnogostran.“

Realizacija većina iTvining projekata odvija se na engleskom. Ali, ova „zaštićena platforma“ stoji na raspolaganju na 23 evropska jezika, a cilj joj je da podstakne višejezičnost. Pa ipak, postavlja se pitanje, mogu li se zemlje i kulture zaista tako dobro upoznati, a da se „nikada ne posete“?

„iTvining ne treba da bude zamena za ekskurzije, već samo dopuna. To znači da učenici mogu redovno da sarađuju sa partnerima. A posebno je dragoceno za one učenike koji nemaju mogućnost da putuju.“

Inetrnet platforma www.etwinnig.net postoji već pet godina. Za sada je izvesno da će ovaj projekat biti finansiran do 2013. godine. Finansiranje će verovatno biti produženo, kaže Majke Cimer pošto ga Evropska komisija smatra veoma uspešnim. Ali ima i drugih planova:

„Raduje nas što već godinu dana učestvuju i Rumunija i Turska, a znam da su i ostale istočnoevropske zemlje zainteresovane.“

autori: K. Šiling, M. Veljković

odg. urednik: N. Jakovljević