Školska torba teška 10 kg

13 časova i 25 minuta – kraj nastave u gimnaziji „Ernst Arnt“. Adrijan Bauc pregurao je današnji dan. Poslednji čas bio je političko obrazovanje koje ne spada baš u njegove omiljene predmete. Sada čeka autobus na povratku kući.

„Ustajem u šest i petnaest, nešto pre sedam sati izlazim iz kuće. Kada dođem kući, radim domaće zadatke, posle toga učim, ono što moram da učim svako veče jesu latinske reči. Za testove naravno moram da obnavljam gradivo“

Ne zvuči baš kao opušten tinejdžerski život. Ali, takva je realnost jednog đaka u Nemačkoj. Nedeljno 34 časa, 11 predmeta, sa svim pratećim domaćim zadacima, testovima i pismenim zadacima. Takav program i te kako utiče i na dnevni raspored roditelja.

„To je kod nas vrlo strrukturisano, jer sin svaki dan ima trening. Često je baš pod stresom“, kaže Adrijanova mama Anke.

I po 15 sati na nogama

Za vikend, jedan ceo dan mora da se rezerviše samo za učenje. Dva put nedeljno Adrijan ima nastavu i posle podne. Sport voli, kao i ostala deca, ali dvočas fizike je mnogo naporniji – ne samo za đake.

„Primećuje se da đaci popodne više nemaju tako budnu pažnju. Naročito ne za kompleksno apstraktno gradivo; razdražljiviji su, ne mogu da se koncentrišu“, objašnjava nastavnik Kristijan Olejničak.

Sredom uveče u devet, Adrijan je mrtav umoran jer je do osam bio na košarkaškom treningu. To znači da je već duže od 15 sati na nogama, a sve to vreme proveo je na ovaj ili onaj načinu vezi sa školom.

Gimnazijska nastava teška je i u bukvalnom smislu reči. Gimnazija u Nemačkoj počinje odmah posle četvrtog razreda osnovne. Đaci koji imaju po deset godina nose torbe koje su prosečno teške deset kilograma. Prema nemačkim zdravstvenim normama, dete bi smelo da nosi teret čija težina iznosi maksimalno deset odsto njegove telesne težine. Znači da bi desetogodišnjaci, da bi mogli da vuku torbe bez posledica po kičmu, morali da imaju telesnu težinu od 100 kilograma. Roditelji se žale, uglavnom uzalud.