Školstvo, zdravstvo i skandal zbog prisluškivanja
22. septembar 2006.
U Siddojče Cajtungu na naslovnoj strani piše: Predsednik Nemačke je situaciju u kojoj se nalazi sistem obrazovanja označio kao povod za «stid». On je u svom «Berlinskom govoru» zahtevao više novca za školstvo. Keler je rekao da se mora pokazati veća hrabrost i uložiti više političke snage za dobro obrazovnog sistema. A zatim naglasio i da zadovoljavajuće obrazovanje predstavlja osnovunu pretpostavku za funkcionisanje demokratije i pozvao se na rezultate «Piza studije» koji su pokazali da «Nemački obrazovni sistem nije na visini savremenih potreba.» Nemački predsednik je naznačio mogućnost besplatnog boravka u dece u pretškolskim ustanovama, kao i obaveznu proveru znanja jezika pred polazak u školu»
Dugotrajna natezanja oko reforeme zdravstva u Nemačkoj su postale nezaobilazna tema u komentarima nemačke štampe.Veliki broj dogovorenih osnovnih tačaka buduće reforme od strane koalicije, partije Unije su ponovo dovele u pitanje. Konačno su se i iz redova SPD čula glasna razmišljanja o tome da se čitav projekat proglasi za propao.
«Nordbajeriše Kurir» konstatuje: Reforma zdravstva je poput virusa koji je napao ugled vlade. Ono što je zamišljeno kao suštinski projekat koji je velika koalicija trebalo da donese nacrtom ovog zakona, preti da završi fijaskom. U Berlinu ne treba da se čude zbog toga. Pitanje je jednostavno: Ko je taj ko će glasati za reformu u kojoj je mnogo toga maglovito, štošta veoma komplikovano, a sve zajedno još mnogo skluplje?»
Druga tema: Italiju , zbog prisluškivanja javnih ličnosti potresa najveći skandal u istoriji zemlje. Godinama je kriminalna mreža špijunirala hiljade gradjana; političare i privrednike i prodavala važne informacije. Po nalogu državnog javnog tužioca uuhapšena je 21 osoba. Medju njima bivši šef bezbednosti Telekoma Italija, službenici državnog aparata i finansijske policije kao i karabinjeri. Prema saznanjima istražnih organa informacije dobijene prisluškivanjem s u prodavane ili korišćene za ucene, piše Siddojče Cajtung.
Frankfurter Algemajne Cajtung o budućem statusu Kosova donosi širi osvrt naslovljen Sagledavanje nezavisnosti, dok u podnaslovu stoji «Suverenitet Kosova može medjunarodno biti isstovremeno priznati i odbijen. Mihael Martens pri karaju teksta razmatra poziciju EU. «Evropska Unija će nakon statusnog rešenja konačno preuzeti vodjeću ulogu na Kosovu, Misija UN-a biće okončana, a slično kao i u ćBosni i Hercegovini - u Prištinu će biti poslat opunomoćenik EU koji će se nalaziti na čelu uprave.»