Škotski viski na nemački način

„Ime viskija – slirs – je staro keltsko ime jezera Šlir na kome je 779. godine pet monaha osnovalo mesto“, kaže Florijan Šteter. Mesto je u dolini i sa okolnim jezerima, brežuljcima i šumama podseća na Škotsku. I kada je Šteter sa nekoliko kolega – pivara bio u poseti Škotskoj uočio je još neke sličnosti:

„Škoti imaju sličnosti sa Bavarcima. Kruti su. I velike patriote. Ne žele ništa da imaju sa Englezima kao ni mi sa Prusima. I mi nosimo kožne pantalone iz kojih vire gole noge, kao što oni nose suknju, kilt.“

I tada je došao na neobičnu ideju:

„Posetili smo tu destileriju viskija, a i on se pravi od slada i rekao sam: to je kao pravljenje piva kod kuće, to bih mogao i ja.“

To je bilo 1994. godine. Šteter je, zapravo, pravio pivo i voćne rakije – ali, zašto ne pokušati i viski?

Viski kao folksvagenova buba

„Prvi viski napravio sam 1999. godine. Neki pokušaji bili su, naravno, neuspešni. Na tržištu moj viski se pojavio 2002. godine. Napravio sam 1.600 flaša i prodate su za dve nedelje.“

Uložio je tri miliona evra u destileriju viskija u kojoj je 600 buradi od američkog hrasta. U svako staje 230 litara. Šteter kaže da kvalitetu viskija doprinosi i voda:

„Ako je 43 odsto alkohola, normalno je da je 57 odsto voda. Uzimamo izvorsku vodu Gornje Bavarske iz izvora koji je oko pola kilometra od destilerije.“

Viski leži tri godine u buradi, onda se puni u flaše – svaka košta 40 evra.

„To je veoma dobar viski. Blag je, iako odleži samo tri godine, što je minimalan rok. Naš viski piju pretežno početnici – mogao bi se uporediti sa folksvagenovom bubom“, kaže Šteter.

Ali, i u bubi su toliki naučili da voze. Za šest godina stiže i slirs limuzina – viski koji je odležao 12 godina.

Autor: Halil Tojfig / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković