Šljivom i malinom pred strance
14. oktobar 2009.
Sajam u Kelnu i ove godine je u ponudi imao bukvalno sve što svet može da ponudi u pogledu hrane i pića. Uz standardni program, tu je bila i posebna izložba vina, ketering ponuda, ali i isključivo organske hrane.
Proizvođača iz Srbije – više nego do sada: ukupno 26. Kako kaže Marko Novaković, savetnik za promociju izvoza iz SIEPA-e, Srbija je predstavljena kao izvoznik voća koje dobro uspeva na njenom području.
„U pitanju su pre svega šljiva, malina, kupina, višnja, jagoda i breskva. To naše tradicionalno voće se, za sada, najviše izvozi kao polufabrikovano ili smrznuto. Potrebna je dodatna tehnologija, najviše u pogledu pakovanja, da bi ovo voće bilo izvoženo kao gotov proizvod. Takođe su zastupljeni voćni pirei i kaše.“
Srpski proizvodi konkurentni
Proizvođači iz Srbije ponudili su i torte, voćne sokove, ajvar, pečurke kao i konditorske proizvode. Novaković za Dojče vele objašnjava da šljivovice nije bilo jer „se ona proizvodi u malim serijama, izvozi se privatnim kanalima pa nije preterano značajna za industriju zemlje“.
Naš sagovornik smatra da su proizvodi iz Srbije kvalitetom itekako konkurentni na evropskom i svetskom tržištu, ali da je njihova cena još uvek previsoka.
„Zbog, još uvek, nedovoljne produktivnosti cena nije konkurentna. Kvalitet našeg voća i povrća je nesumnjiv.“
Proizvodnja hrane je zapravo jedina grana u kojoj Srbija više izvozi nego što uvozi - dakle jedina stavka koja stvara suficit. Međutim, Srbija svakako ima potrebe i za uvozom pojedinih namirnica koje su predstavljene u Kelnu, kaže Novaković.
„Uvozimo recimo maslinovo ulje, limun i ostalo južno voće. Trend u svetu nalaže da svaka zemlja proizvodi ono što uspeva na njenoj teritoriji jer je to najjeftinije, a da ostale uvoze to od nje.“
Inače, na sajmu „Anuga 2009“ postoji i takozvana „Kreativna kuhinja“. Tu je pokazano kako je moguće napraviti 100 pica za pet minuta, koji su novi trendovi u spravljanju kafe, a predstavljena je i najmanja svetska portabl kuhinja.
Autor: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković