Šopen – enciklopedija za klavir

Studentkinja muzike Jihue Li vežba jedan Šopenov preludijum. Pored nje za klavirom sedi docent Boris Bloh. Mlada pijanistkinja iz Južne Koreje veoma dobro zna da su Šopenove kompozicije poseban izazov:

„Kod Šopena je isto kao kod pevanja. Jako je teško da se izrazite, a i tehnički je veoma teško. Kad svirate Šopena, onda imate puno teških tehničkih kombinacija za prste, pa mora puno da se radi.“

Posebno su teške Šopenove etide. Za njih je neophodan visok tehnički nivo. Boris Bloh kaže da Šopena moraju da sviraju svi pijanisti:

„Ne možete postati pijanista ako ne svirate Šopena. Njegove etide su enciklopedija sviranja klavira.“

Poljska – u Šopenovom srcu mazurka

Čuveni kompozitor je i lično držao časove klavira. Važio je za strogog i nestrpljivog učitelja. Naposletku su časovi klavira postali njegova pasija. Zbog toga se razlikuje od drugih velikih kompozitora, koji su držali časove obezbeđujući na taj način svoju egzistenciju.

Frederik Šopen je rođen 1. marta 1810. godine u Poljskoj, gde je i odrastao. Kao dvadesetogodišnjak je napustio svoju zemlju i otišao u Pariz. Gubitak domovine mu je teško pao, kaže Boris Bloh:

„U svojim kompozicijama, Šopen je uspeo da izrazi ljubav prema svojoj domovini kao ni jedan drugi kompozitor. Kod njega to nije preterano, pompezno ili jeftino nacionalistički. On duboku ljubav i povezanost sa svojim narodom prikazuje na ponosan, ali nikad prenaglašen način, a to ga i čini posebnim.”

Šopen pripada celoj Evropi

Šopen je sin Poljakinje i Francuza. Ali za koju naciju je kucalo njegovo srce? Benjamin, student muzike kaže:

„Ja sam siguran, da je Šopen i pored bola koji je osećao zbog sudbine Poljske i tada postojećeg nacionalizma, bio građanin celog sveta. Na neki način je pripadao čitavoj Evropi.“

Etide, balade, poloneze, mazurka ili valceri – Šopen je ostavio veoma širok repertoar. Njegovo muziciranje i njegove kompozicije uticali su na salonsku muziku njegovog vremena u toj meri, da se može reći da to nije uspelo ni jednom muzičaru pre njega.

Autorke: Justina Bronska / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković