Španija štedi i na deci

Kad Lurdes De Abaho dobije priliku da priča teško ju je zaustaviti. „Kad je počela škola, a devojčice su morale da dobiju novu odeću, pa onda knjige i školski pribor, na kraju meseca je postalo tesno. Dodataka na platu za školski obrok više nema, a to je 90 evra mesečno. Dodaci za školske knjige isto su ukinuti“. Lurdes De Abaho (39) je nastavnica muzičke kulture u gimnaziji u jednom selu nedaleko Madrida. Veče u kojem razgovaramo sa njom provodi sa svojim suprugom Luisom Lunom i trogodišnjom ćerkom Almom u parku Retiro usred španskog glavnog grada. „Kvalitet života je poslednjih godina veoma pao jer rastu cene osnovnih životnih namirnica, struje, vode i gasa“, žali se ona.

Na to se u razgovor umešao njen suprug Luis, koji, nakon što je skoro dve godine bio nezaposlen, poslednje dve sedmice ima dve trećine radnog mesta, isto kao nastavnik. „Naše plate se više ne usklađuju sa inflacijom i još se uz to i smanjuju“, kaže. Zaposlenima u javnom sektoru su od početka krize plate i prihodi smanjeni za ukupno deset odsto. Osim toga, nema više ni raznih dodataka, recimo novogodišnjeg. Sveukupno, izgubili smo više od dve celokupne mesečne plate“, računaju supružnici.

Otkako kućni budžet postaje sve tanji, ovaj par skoro i ne ide u bioskop, pozorište, na koncerte... To su strane reči za njih, a putovanja u inostranstvo nisu organizovali već godinama. „Odričem se svega čega mogu, samo da deci barem ništa ne fali“, kaže Lurdes.

Topljenje srednje klase

Pri tome su njih dvoje, za španske prilike, i dalje srednja klasa. Ali i „stanje srednje klase u odražava kroz sve veće siromašenje i društvenu nejednakost“, žali se Huan Hose Lopez iz španskog Karitasa. Zajedno s još četvoro kolega ovaj sociolog sastavlja godišnji socijalni izveštaj. Srednji sloj postaje sve ranjiviji, i to od 2007, kad je počela kriza. „Još uvek ove ljude ne možemo opisati kao siromašne, ali proživeli smo opšte siromašenje, koje pre svega pada na leđa srednje klase. Deca iz srednjeg sloja su naravno pogođena. Španija je u međuvremenu zemlja s najvećim društvenim razlikama u Evropi“, kaže ovaj sociolog.

Brojke su zastrašujuće. Dok je prošle godine broj španskih milionera porastao za 13,2 posto, više od petine Španaca živi ispod granice siromaštva, od toga tri miliona njih u krajnjem siromaštvu, s manje prihodima koji iznose tek trećinu od prosečnih. Još gore: Čak 27 odsto dece živi u siromaštvu, a tolika je i nezaposlenost. Preko 400.000 porodica je izgubilo stanove nasilnim iseljavanjem ili ih to tek čeka. Životni standard nezaustavljivo tone zbog daljih rezova i sve većih poreza i izdataka. „Zdravstvo, obrazovanje, to se sve više privatizuje. Školovanje postaje sve skuplje, za lekove se mora sve više plaćati. Polako se briše javni sistem, koji brine o tome da postoji nekakva jednakost“, žali se Lopez.

Štednja na obrazovanju i zdravstvu

Pri tome je konzervativna vlada Mariana Rahoja izričito obećala, kad je 2011. bila izabrana, da neće štedeti na školskom niti na zdravstvenom sistemu. To je odavno istorija. Ministarstvo zdravstva je u poslednja dva godišnja budžeta mnogo više štedelo od drugih. „Od redovnih pregleda kod dece ostalo je samo vakcinisanje“, žali se Lurdes De Abaho. Ranije je sa tri godine dete još trebalo da obavi poslednji opšti zdravstveni pregled u okviru programa brige o maloj deci. Za malu Almu to više ne važi. Govori se i o ukidanju pojedinih vakcina. „Ne možemo da nađemo ni mesto u državnom vrtiću“, žali se Lurdes. Ustanove za decu do tri godine su skoro sve privatizovane i roditelje to košta oko 500 evra mesečno. „U našoj četvrti ima svega 45 mesta koje finansira država“, dodaje ona.

Njen suprug kaže da je poslednjih godina u javnim školama ukinuto 83.000 radnih mesta. Razredi su povećani za deset odsto, za bolesne nastavnike se zamena traži tek nakon dve sedmice, a do tada nema nastave. „Mene su poslali u jednu školu, nakon što je školska godina već bila počela. U razred s decom koja imaju probleme, i kojoj zapravo treba briga od samog početka, da bi mogla da prate nastavu. Sveukupno je nedostajalo sedam nastavnika. Stanje je samo na korak od čiste katastrofe“, žali se Luis.

Nije lakše ni španskim penzionerima, koji su prinuđeni da rade i pod stare dane - iako je to ilegalno. Više pogledajte u video-prilogu:

Autori: Rajner Vandler / Snježana Kobešćak
Odg. urednik: Nemanja Rujević