Špijuniranje bez granica

Američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) ima pristup podacima internet kompanija kao što su Gugl, Jahu, Majkrosoft i Epl. O programu "Prizma" uveliko se pisalo ovog leta. Ali zašto sada tolika uzbuna oko američko-britanskog zajedničkog projekta pod imenom "Muscular"?

Pre svega zbog dimenzije špijunaže: tokom jednog meseca, NSA je poslala 180 miliona podataka iz unutrašnjih mreža Jahua i Gugla u svoje skladište podataka u Fort Midu. Time su obuhvaćeni prema "Vašington postu" sadržaji E-mejlova, ali i video snimci i audio poruke. Pri tom se list poziva na dokumente bivšeg saradnika NSA Evdarda Snoudena. Američki list je u međuvremenu objavio interni materijal, očito predstavljen na tajnom sastanku NSA 9. januara, koji takođe potiče iz Snoudenovih dokumenata. Taj plan pokazuje kako NSA postupa da bi se domogao informacija korisnika Jahua i Gugla.

Sajber napad

Novo je to da se prisluškivanje odvija rutinski i bez znanja koncerna - i bez sudske dozvole. Pravno odeljenje Gugla je reagovalo ogorčeno: "Uznemireni smo zbog toga koliko je vlada daleko otišla da bi presretala podatke iz naših privatnih mreža", rekao je portparol. Tajne službe su očito tom prilikom ciljano iskoristile slabe tačke internet komunikacije.

S obzirom da se špijunira u inostranstvu, NSA sa programom Muscular može da zaobiđe zakonske odredbe u SAD. Jer kod već poznatog programa za špijuniraje Prizma NSA mora direktno da podnese zahtev kod internet firmi. Specijalni sud potom odlučuje da li je to u skladu sa zakonom. Tek onda prduzeća moraju da daju podatke korisnika NSA. Ali kod Musculara ta pravna prepreka otpada.

Političar Zelenih Jan Filip Albreht koordiniše specijalni odbor u Evropskom parlamentu za razjašnjenje afere oko NSA: On se u četvrtak (31.10) vratio sa sastanka u Vašingtonu: zajedno sa drugim parlamentarcima rzgovarao je sa predstavnicima američke administracije o aferi. O poslednjim saznanjima o programu Muscular, evropski parlamentarc je jasan. U suštini je reč o sajber napadu na infrastrukturu privatnih preduzeća. "Možemo govoriti o kriminalu."

Građani EU nezaštićeni

Šef NSA Kit Aleksandar je istakao da nisu imali direktan pristup serverima Gugla i Jahua: "Za to moramo da nabavimo sudsku dozvolu preko FBI". Takođe nije reč o milionima pogođenih, već o hiljadama kod kojih je postojala sumnja za terorizam.

Prema mišljenju Jana Filipa Albrehta, građani EU su do sada bili potpuno nezaštićeno izloženi špijunažama iz SAD. "One krše pravo EU, one krše i kazneno pravo u državama članica - na primer u Finskoj, gde je NSA napala servere firmi." To je protivno i međunarodnim ugovorima, koji zabranjuju takav pristup podacima građana. Ali tokom razgovora u Vašingtonu, stekao je utisak da je američka vlada vrlo malo svesna tog problema.

Jahu i Gugl snose deo krivice

Internet firme su veoma zabrinute što se njihovi korisnici tajno špijuniraju, kaže evropski poslanik Albreht. "Mnogi korisnici koji imaju nalog na Jahuu ili Guglu razmisliće nekoliko puta da li žele da neko stalno pregleda njihove mejlove".

Za kompjuterskog stručnjaka Holgera Blajha internet ponuđači snose deo krivice. Preduzeća su potpuno naivno verovala da tajne službe neće špijunirati podatke bez njihovog znanja. On prebacuje Guglu i Jahuu da uopšte nisu zaštitili prenos podataka između njihovih računarskih centara. "SAD šalju naše podatke za Finsku, i potom na primer za Irsku - i to sve očigledno nije kodirano." Uprkos aferama oko špijunaže koje su do sada obelodanjene, tu se još ništa nije promenilo.

Autori: Žanet Zajfert / Ivana Ivanović

Odg. urednica: Dijana Roščić