Šta će reći Bramerc?

Međutim, pre nego što su zvaničnici Evropske unije krenuli na kolektivni godišnji odmor, koji tradicionalno počinje 1. avgusta, srbijanske vlasti su im, neočekivano, servirale mnogo veću ribu. Ako je suditi po prvim reakcijama ministara spoljnih poslova evropske 27-morice, zbunjenost je veća od razboritosti, pa je stara dobra metoda ostavljanja svakog vrućeg pitanja da ‘prenoći’ potegnuta i ovoga puta kao najmudrije rešenje.

Teško je uskladiti zajedničku politiku

Svi su u sjedištu Evropske unije saglasni da novoj proevropskoj vladi Srbije, koja je već u drugoj nedelji postojanja pokazala da je mnogo jača i odlučnija nego što su predviđali i najveći optimisti, treba sada snažnije nego ikada dunuti u jedra. Ali, do razlika u stavovima, kao i obično kada je o EU riječ, dolazi kada treba uskladiti zajedničku politiku.

Predstavnici Evropske komisije koji redovnije kontaktiraju sa vladama zemalja zapadnog Balkana, a od početka ove godine najviše upravo sa Srbijom, zagovaraju odlučniju politiku poticanja i nagrade za svaku ozbiljniju pozitivnu promjenu, dok diplomatski predstavnici nacionalnih vlada unutar Unije, po tradiciji više vole udovoljiti svako svojim državnim interesima. Za evropskog komesara za proširenje Olija Rena, Karadžić bi sasvim sigurno bio više nego dovoljan razlog za odmrzavanje Privremenog sporazuma o trgovini koji je potpisan krajem aprila, ali odmah i zamrznut. Ministri spoljnih poslova EU, međutim, polaze od stava da je nova vlada u Srbiji sada pokazala da je sposobna napraviti i posljednji pravi potez kada je riječ o saradnji s haškim tribunalom, i nakon skoro 13 godina ponovo udružiti Karadžića i Mladića, ali za razliku od 90-tih godina kada su palili i žarili širom Bosne i Hercegovine, ovoga puta u poznatom holandskom morskom ljetovalištu Sheveningen.

Šta će reći Bramerc?

Glavu riječ po svemu sudeći u narednih nekoliko dana imaće glavni haški tužilac Serž Bramerc pred kojim je uobičajeni zadatak da utvrdi pravnu težinu i političku vrijednost neočekivanog Karadžićeva dospeća iza rešetaka.

Osim tužioca Bramerca, važnu ulogu će imati i holandska vlada koja se od počeka pregovora s Beogradom o pridruživanju EU, zalagala za hapšenje i izručenje generala Ratka Mladića kao glavnog vojnog aktera stravičnih julskih pokolja u Srebrenici 1995. godine, nakon kojih ni holandske vlasti više ne spavaju mirno, jer su njihovi vojnici optuženi za saučešće zbog toga što su mogli, a nisu preduzeli sve što su trebali da se srebrenički genocid ne dogodi.

Holandska vlada je zato u utorak “snažno pozdravila hapšenje Karadžića”, ali je najavila da očekuje i “nove korake”.

I Belgija je smetnja

Druga zemlja koja drži stranu Holandiji je susjedna Kraljevina Belgija, koja zbog vlastitih ustavno-političkih problema i krize vlade, nije spremna na prebrze i euforične odluke prema ‘trećim državama’. Osim toga, i glavni haški tužilac je Belgijanac.

Užurbane diplomatske aktivnosti su, međutim, već u punom jeku. U Evropskoj komisiji očekuju da bi Bramerc mogao kazati svoje već do kraja ove sedmice, a po prvim nezvaničnim saznanjima, on je skloniji pozitivnim izvještajem o hapšenju Karadžića ohrabriti Srbiju da nastavi putem ka “potpunoj saradnji s haškim tribunalom”, nego negativnim stavom zakočiti njene ambicije prema Evropskoj uniji.

Odmrzavanje Privremenog trgovinskog sporazuma između EU i Srbije koji je potpisan 29. aprila u Luksemburgu, značilo bi podstrek za nova hapšenja, smatraju pristalice politike podsticaja. Oni takođe vjeruju da ignorisanje činjenice da su ‘lovci na lisicu ulovili vuka’, u taboru proevropskih snaga Srbije ne bi bilo prihvaćeno s odobravanjem i moglo bi oslabiti tempo evropeizacije kojeg hrabro zagovaraju srbijanski predsjednik Tadić i njegovi s mukom prikupljeni koalicioni partneri.

Svi čekaju šta će reći Bramerc.