Šta čeka Rome na Kosovu?

Proterivanje izbeglica iz Nemačke počelo je još 2001. godine - dve godine nakon završetka rata na Kosovu. Do sada su tom merom najviše bili pogođeni kosovski Albanci. Iz cele Evrope je, od kraja rata, na Kosovo prisilno vraćeno oko 8.000 izbeglica. Ipak, većina Albanaca se na Kosovo vratila svojevoljno. Njima je, u svakom slučaju, bilo jednostavnije da se ponovo uklope u tamošnje društvo jer je veliki broj imao porodice koje tamo žive i koje su mogle da im pruže neophodnu pomoć.

U Nemačkoj je, od kraja rata na Kosovu, ostalo da živi oko 14 hiljada izbeglica sa Kosova - uglavnom Roma. U slučaju da zaista budu prinudno vraćeni, tamošnje vlasti će se naći pred velikim problemom, jer nisu u stanju da za tako veliki broj izbeglica obezbede stanove i posao.

Prvo utvrditi državljanstvo, ali kako?

Artan Duraku, politički savetnik u ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, objašnjava da je neophodno utvrditi državljanstvo izbeglica, što nije uvek jednostavno. Upravo kada je reč o Romima iz bivše Jugoslavije, vrlo često nedostaju neophodni dokumenti i to ne samo zbog toga što su nestali u ratnom vihoru nego i zbog činjenice da ih mnogi Romi nikada nisu ni imali.

„Najvažnija tačka sporazuma o vraćanju izbeglica jeste upravo utvrđivanje državljanstva onih lica koja će ponovo dobiti staro državljanstvo ili osoba koje nisu ni imale državljanstvo zemlje u kojoj su živele.“

Duraku kaže da osobe koje su se dobrovoljno vratile imaju olakšice koje im omogućavaju dobijanje pomoći. To ne važi za one koji su na Kosovo prisilno vraćeni:

„U slučaju dobrovoljnog povratka te osobe mogu da dobiju potvrdu koja im omogućava da dobiju pomoć. Sa druge strane oni koji budu prisilno deportovani ostaju bez bilo kakve pomoći.“

Za osobe koje su prisilno vraćene na Kosovo nadležna su Ministarstva za rad i socijalna pitanja koja nemaju finansijske mogućnosti da im pomognu.

Autori: Fabijan Šmit / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković