Šta gradjani misle o Haškom tribunalu

Ovo su glavni nalazi najnovijeg istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava , koji se bavio trenutnim stavovima građana Srbije u odnosu na rad Hačkog tribunala.

Istraživanje je sastavljeno iz dva dela. Prvi deo odnosio se na to koliko su građani informisani o samom radu Haškog tribunala, a dugi deo, odnosio se na stavove građana prema Haškom tribunalu.

Igor Bandović, saradnik Beogradskog centra za ljudska prava, za DW kaže:

«Što se tiče informisanosti, ona je nešto veća nego predhodnih godina, naime, oko 30 procenata građana smatra da je upoznato sa radom Haškog tribunala, međutim, stavovi se - u poredjenju sa pretodnim istraživanjima od 2003. godine do sad - nisu značajno promenili. Oko 70 procenata građana i dalje ima negativan stav prema Tribunalu u Hagu i moglo bi se doći do zaključka, da, u principu, bilo koji postupak koji se vodi pred Tribunalom ne utiče bitno na stavove građana prema Haškom tribunalu».

Ovo istraživanje pokazalo je da je oko 20 procenata građana Srbije dosledno u stavu da sa Tribunalom u Hagu ne treba sarađivati, dok je za 28 procenata ispitanika, saradnja sa Hagom opravdana samo ako bi zbog ne saradnje Srbiji sa tim sudom usledile sankcije.

Ipak, Igor Bandović kaže da broj građana koji smatra da sa Tribunalom u Hagu treba sarađivati raste, ali su razlozi za tu saradnju podeljeni:

«U proseku, uvek imamo oko 15 procenata građana koji smatraju da sa Tribunalom treba sarađivati da bi pravda bila ispunjena, međutim, između 20 i 30 procenata građana smatra da to treba učiniti da bi se izbegle sankcije, odnosno, da bi se Srbija integrisala u Evropu. Mi taj drugi deo nazivano utilitarna saradnja. Znači, tu u principu nema jasnih stavova šta se tamo događa, ali ako je to uslov onda hajde da ga ispunimo zbog priključivanja EU».

Istraživanje je još pokazalo da oko 60 procenata ispitanka kaže da im je potrebno više informacija o procesima za ratne zločine koji se vode pred Tribununalom u Hagu, dok samo 9 procenata građana smatra da od stava intelektualne elite, zavisi kako će se društvo odrediti prema zločinima kakvi su Srebrenica, Vukovar, Sarajevo ili Krajina.

Igor Bandović kaže da je i ovo istraživanje pokazalo da gotovo sve što se bude dešavalo od danas pa sve do kraja rada Haškog tribunala neće bitnije promeniti stavove građana Srbije prema ovom sudu.

Milan Podunavaca, dekan FPN u Beogradu kaže da je to poražavajuća činjenica, a da je glavi razlog tome to što u Srbiji i dalje preovladava politika zaborava:

«Srbija je, u čitavom ovom post-ratnom periodu, ono što bih upotrebljavajući formulu Vajmarske republike, nazvao poraženim društvom. Poražena društva imaju ogroman problem kako da obezbede jednu vrstu minimalnog, elementarnog konsenzusa o osnovnim pitanjima svoga kolektivnog i političkog entiteta».

Želimir Bojović