Šta je Evropa znala o internet špijunaži?

Nezadovoljstvo zbog programa za nadzor Prizma (PRISM) u Evropi je veliko. Ipak, evropski stručnjaci nisu iznenađeni otkrivanjem skandala od strane Amerikanca Edvarda Snoudena. „Ono što je Snouden otkrio o Prizmi, upućenima je još odavno bilo jasno“, kaže Benjamin Bergeman, autor pri nemačkom blogu netzpolitik.org i član udruženja Digitalno društvo. Jedan izveštaj po narudžbini Evropskog parlamenta (EP), pokazao je još 2012. „da američki organi imaju pristup podacima od 2008. To najpre nije bilo nikakvo iznenađenje“, kaže Bergeman u razgovoru za DW.

Autori Izveštaja 2012 su oštri prema evropskim zakonodavcima. U EU nije postojala bilo kakva svest o tome, kažu autori studije, da je politička masovna kontrola bila moguća. Primetno je i da od sredine 2011, „ni Evropska komisija, ni nacionalni zakonodavci niti EP, nisu imali saznanja o 'FISAAA 1881a'“. FISAA je nova verzija seta zakona poznatih pod imenom „Patriot act“, i već je tada tri godine bila na snazi. Autori studije su izričito upozorili: Zakon je omogućio američkim vlastima pristup podacima u tzv. oblacima - i to ne samo američkih građana. EU je zanemarila zaštitu građana, zaključak je autora.

Fokus na Kini i Rusiji

Evropljani su u borbi protiv kibernetičkog kriminala i pri zaštiti na internetu dugo jedostrano investirali svoju energiju, kaže Žulien Žandebo, jedan od autora studije. „EU se fokusirala na to koji bi trendovi mogli da ugroze građane EU, koji su izvan tzv. pretnji koje 'vlada sponzoriše'“. Evropljani su dakle raspravljali o hakerima, krađi identiteta ili o regulaciji internet kompanija. Kada se radilo o aktivnostima pod kontrolom države, pažnja je bila usmerena ka Kini ili Rusiji. „Fokus više nije bio na vrlo osetljivom odnosu sa SAD - pa i iz političkih razloga“, kaže Žandeboz u intervjuu za DW.

Američki zakoni poput „Patriot Act“ omogućili su američkim istražiteljima u okviru politike terorističke odbrane posle 11. septembra 2001. sveobuhvatne akcije prisluškivanja, i o tome su diskutovalo kontroverzno i u javnosti unutar EU. Ipak „jedno je preduzeti mere protiv nezvaničnih počinilaca, tzv. kibernetičkih kriminalaca, a nešto sasvim drugo, preduzeti mere protiv američke vlade“, kaže Žulien Žandeboz. Uostalom Sjedinjene Države su za većinu vlada EU važan saveznik i trgovinski partner, a istovremeno i vodeći ponuđač interneta. „Reč je o delikatnoj situaciji.“

Uz to bi i svaki korisnik Fejsbuka ili Gugl servisa u Evropi, morao da obrati pažnju i na pisanja britanskog „Gardijana“ da su evropske tajne službe ciljano mogle da profitiraju od aktivnosti Amerikanaca, kaže bloger Benjamin Bergeman. „Neko može da se upita, koje koristi bi SAD mogle da imaju od mene? Ne traba zaboraviti da i evropski organi za krivično gonjenje imaju interesa, i da bi mogla da postoji neka vrsta interesne koalicije, kada se ti podaci razmenjuju“: Eventualno je i američka analiza podataka u Evropi nekim organima bila dobrodošla. Da li su to evropske službe prećutno tolerisale ili čak aktivno koristile, pokazaće se tokom daljih razotkrivanja.

Strah od terorizma i preventivna bezbednost

Dok korisnici u Evropi imaju pravo da podnesu tužbu pred sudom zbog kontrole njihovih podataka, Amerikanci to nemaju. Ali Evropljani su do sada bili bespomoćni naspram zakonodavaca, kada je reč o transnacionalnom transferu podataka.

Žulien Žandeboz kaže da se Evropljani samouverenije moraju angažovati za svoja prava: „Ako se bezbednost izjednači po vrednosti sa drugim pravima, onda se sve može opravdati – pa i nepoštovanje drugih građanskih prava. Mi kažemo: bezbednost je sredstvo, ali nije cilj.“

Otkriće programa Prizma jasno je jedno pokazalo, kaže bloger Benjamin Bergeman: „Strah od terorizma i pojam preventivne bezbednosti, koji je prihvaćen, dostigao je vrhunac.“

Pohlepnost kod kuće

Ideja, kako zaštititi građane EU od analize njihovih podatak od strane SAD, ima mnogo - ali zato nema saglasnosti u EU. Oštro se diskutuje o planiranom zakonu za zaštitu podatak, koji bi trebalo da bude usvojen do izbora u EU 2014. Evropski poslanici zalažu se za sledeće promene: znaci upozorenja na američkim internet službama, koji ulazuju da data stranica podleže američkom pravu i time potencijalnoj kontroli vlasti; ili pavna zaštita za razotkrivače kao što je Edvard Snouden. Barem bi se mogao stvoriti politički pritisak, ako bi SAD bile primorane da potpišu sporazum o pravnoj pomoći sa EU. Za sada nema ni toga.

Istovremeno stručnjaci upozoravaju da se i unutar EU mora snažnije raspravljati o trendu žrtvovanja kontrole podataka suzbijanju terorizma. Bloger Bergeman ukazuje na zakon u Nemačkoj usvojen početkom maja o podacima inventara. „Telekomunikacioni ponuđači su primorani da uspostave neku vrstu elektronskog interfejsa za vlasti, koje tamo mogu da sakupljaju IP-adrese. Vidimo da takvi trendovi i pohlepnosti, i kod nas postoje.“

Autorke: Nina Haze / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković