Šta je muškarac i muškost?

Mladi farmer Džeki upustio se u saradnju sa hormonskom mafijom. Diderik, njegov prijatelj iz detinjstva špijunira za policiju. Njih dvojicu spaja stara tajna koja je za svakog od njih imala teške životne posledice. Reditelj Roskam je, u bukvalnom smislu, napravio mračan i muški filmski prvenac. Kadrovi sela u kome se odvija radnja su tamni, a likovi su zatvorenici svojih strasti. Glavni junak se polako transformiše u bika zato što se kljuka hormonima, pokušavajući da nadomesti manjak testosterona nakon što mu je u detinjstvu jedan dečak udarcem kamenom uništio testise. Hormonska mafija te iste hormone ubrizgava stoci kako bi što brže napredovala i postala deblja. Uzbudljivi scenario je ovom filmu omogućio kandidaturu za Oskara.

Hormonska mafija

Reditelj Roskam je nakon nekoliko međunarodnih nagrada za kratke filmove snimio prvi dugometražni film. Na pitanje novinara o razmerama štete koju prouzrokuje hormonska mafija, on kaže da te razmere u prošlosti jesu imale zastrašujuće razmere. Nakon što je devedesetih ubijen jedan inspektor koji se bavio tom temom, članovi mafije su podvrgnuti strožijoj kontroli javnosti i države. Većina njih se protivila ubistvu, ne zato što oni nisu ubijali, nego zato što im nije odgovarala neželjena popularnost. Mada su se povukli, i danas postoji tvrdo jezgro koje bavi ilegalnom trgovinom, kaže reditelj.

„Bikova glava“ nije samo metaforički mračan film, sniman je tako da u njemu ne prosijava ni tračak svetlosti. Reditelj kaže da to nije slučajnost i da je snimajući film bio pod utiskom Rembranta.

Telo kao skladište

Telesnost u filmu je u prvom planu upravo zato što je reditelj hteo da prikaže čoveka koji koristi svoje telo kao skladište. Reč je o čoveku kod kojeg fizička jačina i brutalna spoljašnost prikazuju bit njegovog bića. U filmu je njegova spoljašnost pod utiskom njegove poremećene prošlosti. Njegov drug iz detinjstva je homoseksualac. Reditelj kaže da mu je ta činjenica dala mogućnost da se igra slikom o prijateljstvu i idejom o fatalnom muškarcu. Na toj ravni on postavlja pitanje šta je muškarac i muškost.

Autorka: Ž. Bašić-Savić
Odg. urednik: I. Đerković