Šta je Obama znao o prisluškivanju kancelarke?

Prema informacijama dobro obaveštenog Bilda, američki predsednik je najkasnije 2010. saznao da obaveštajna služba NSA prisluškuje mobilni telefon nemačke kancelarke. Šef NSA Kit Aleksander je tada lično informisao Obamu o tajnoj operaciji, piše nemački list pozivajući se na krugove američkih tajnih službi. „Obama tu akciju tada nije zaustavio, već je pustio da se ona nastavi“, prenose se reči visokorangiranog zvaničnika NSA.

Naprotiv tome je, prema informacijama Špigela, Obama protekle srede u telefonskom razgovoru s kancelarkom rekao da ništa nije znao o prisluškivanju i da bi, da je znao, odmah stopirao prisluškivanje. Obama se navodno izvinio kancelarki i izrazio svoje duboko žaljenje zbog špijuniranja, piše nedeljnik, pozivajući se na kabinet Angele Merkel. Predsednik se nija javno izjašnjavao, ali je NSA ekspresno demantovao pisanje nemačkih medija. „Šef NSA Aleksander nije 2010. sa Obamnom razgovarao o obaveštajnim operacijama koje uključuju kancelarku Merkel niti je Obama takve operacije odobrio“, rekla je portparolka NSA.

Čitali i SMS-poruke

U članku Bilda se dalje navodi da je Bela kuća od NSA zatražila obuhvatan dosije o kancelarki. Jer, Obama nije imao poverenja u Merkelovu i hteo je da sazna sve o šefici nemačke vlade, kako piše ovaj list. Nakon toga je NSA navodno pojačao prisluškivanje te je, pored stranačkog mobilnog telefona, počeo prisluškivati i razgovore koje je kancelarka vodila kodiranim službenim telefonom koji je dobila tek letos. To ukazuje na činjenicu da su prisluškivanja sprovođena sve donedavno, dodaje list.

Obaveštajci NSA su navodno čitali i kancelarkine SMS poruke, a Merkelova je upravo i poznata po tome što često piše poruke, zbog čega ju često nazivaju i SMS-kancelarkom. Tajni agenti navodno jedino nisu uspeli da prisluškuju sigurni fiksni telefon u kancelarkinom uredu. Bild dodaje da su podaci prosleđeni pravo u Belu kuću, a ne najpre u NSA centralu u Marilendu, što je uobičajeno. Prisluškivanje je, navode nemački mediji, omogućeno s četvrtog sprata zgrade ambasade SAD, koja se nalazi tek nekoliko stotina metara vazdušnom linijom od kancelarskog kabineta i zgrade Bundestaga.

Špijuniranje počelo već 2002. godine?

Prema daljnjim informacijama, koje je objavio Bild, i prethodni kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder, prisluškivan je od strane NSA. Navodi se da je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš 2002. godine pokrenuo celi špijunski program te da je povod bilo odbijanje nemačke vlade da učestvuje u ratu u Iraku, što je u Vašingtonu izazvalo pitanje, može li se Šrederu još verovati. I njegovi prisni odnosi s tadašnjim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom navodno su bili povod uznemirenosti Bele kuće. Špigel dodaje da je i mobilni telefon Angele Merkel već od 2002. stajao na spisku NSA.

I u Sjedinjenim Državama sve je veća ljutnja zbog prakse prisluškivanja. Pod motom „Stop watching us“ (Prestanite da nas nadzirete), hiljade demonstranata je u subotu u Vašingtonu tražilo obuhvatno razjašnjenje o obimu špijunskih programa američke vlade kao i jaču kontrolu tajnih službi. Odgovarajuća peticija, za koju su organizatori protesta na internetu prikupili više od 575.000 potpisa, prosleđena je Kongresu.

wl/uh/mm/nr/dpa/afp/rtr