Šta je ostalo od Obamine „čarolije“?

Tokom prve godine u Beloj kući Barak Obama je nastojao da popravi imidž SAD u svetu i započeo niz reformi u zemlji. Pokrenuo je proceduru za ukidanje zatvora u bazi Gvantanamo, doneo odluku o povlačenju američkih vojnika iz Iraka. Odobrene su milijarde i milijarde dolara kao pomoć uzdrmanim bankama i usvojen program podsticanja privrednog rasta. Uveliko se raspravlja o reformi sistema zdravstvene zaštite i zakonu o zaštiti klime.

Međutim, ostvarivanje svih tih značajnih projekata napreduje puževim tempom. Demokrate imaju većinu u oba doma Kongresa - Predstavničkom i Senatu - ali za godinu dana su izbori za Kongres i mnoge Obamine stranačke kolege ne bi da glasaju za nepopularne odluke.

Jedni kažu: on preduzima suviše. Drugi – čini premalo. Lista njegovih protivnika i kritičara je duga. Zbog predloga o reformi zdravstva i finansija predsednik se sukobio sa moćnim lobijima. Kritikovao je menadžere sa Vol strita zbog pohlepe, a poslovanje privatnih osiguravajućih društava osudio kao nepravedno i pogrešno.

Klovn, Hitler ili marksista

I njegovi kritičari uzvraćaju. Svakodnevno voditelji televizijske mreže kao Glen Bek i Bil Rili i ultrakonzervativni voditelj radio programa Ruš Limbo optužuju predsednika za ovo ili ono. Milioni gledaju i slušaju. „Ozbiljno sam zabrinut za našu zemlju“, kaže Limbo.

U velikim gradovima već se organizuju demonstracije protiv Obaminog plana reforme zdravstva i jedna od učesnica kaže: „Ovde sam, jer moram da spasavam našu zemlju“.

Na mnogim plakatima Obama je predstavljen kao klovn, kao Hitler ili marksista. To izaziva strahovanja. Obećanja o korenitim promenama omogućila su izbor Baraka Obame na čelo SAD – godinu dana kasnije mnogi su se, izgleda, uplašili sopstvene hrabrosti.

Autori: Nikol Markvalt / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković