Finanzkrise UN-Milleniumsziele

Razlike su jasne da jasnije ne mogu biti. Najmoćniji političar pod suncem, kome su ostala još nepuna četiri meseca mandata, ni sekundu nije potrošio na bar neku reč nad kojom bi čovek mogao da se zamisli. Zato se sledeći govornik sam preporučio kao čovek koji je prepoznao taj zov vremena. Prvi je Džordž Buš, drugi Nikola Sarkozi.

17-minutni govor Džordža Buša lako je sažeti u par dobro poznatih teza: borba protiv terorizma mora da se nastavi, demokratija mora da se brani. S druge strane, prezidijalni akcionista iz Pariza, Nikola Sarkozi, želi da što pre počne sa obnovom kapitalizma. Sa svojom idejom da pri tome ne treba samo preispitati instrumente i mehanizme, već da u proces treba uključiti i ljude sa naličja pohlepe i globalizacije, izvršio je juriš na otvorena vrata.

Srodni pogledi

Već prvog dana debate, predsednici Brazila i Nikaragve su nastupili u međusobnom saglasju koje daje nade da će mu se i drugi pridružiti. Nemačka ministarka za razvoj, Hajdemari Vićorek Cojl, na paralelnoj manifestaciji u Njujorku već je upozorila da zbog finansijske krize sada ne bi trebalo dovoditi u pitanje već pripremljene programe za suzbijanje siromaštva. A opomenama će se pridružiti i ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer, koji će upozoriti na opasnost od izbijanja novih ratova zbog toga što veliki deo svetskog stanovništva nema pristup čistoj vodi.

Za divno čudo, i takve analize našle su put do javnosti na ovom zasedanju Ujedinjenih nacija. Svetska organizacija je forum svetskog stanovništva u kojoj su zemlje sa imperijalističkim pretenzijama srećom u manjini.