Šta je sa obećanim pravima žena, predsedniče Sarkozi?

Sarkozi je maja 2007. došao na vlast, zahvaljujuci tome što mu je svoj glas poklonilo 52 odsto žena. Nakon toga Sarkozi je zanemario žensko pitanje. On je u izbornoj borbi imao neobičnog protivnika - Segolen Rojal, prvu ženu koja je ikada u Francuskoj bila u prilici da postane šef države. Da bi sprečio ženski deo biračkog tela da glasa za Rojal iz ženske solidarnosti, obećao je da će se posebno angažovati u zaštiti prava žena. Ali otkako je na vlasti, "žensko pitanje" ima minornu ulogu u svakodnevnoj politici, smatra Emanuel Pje. Feministkinja, direktorka humanitarne organizacije za silovane žene, i lekarka:

“Godinu dana je Sarkozi na vlasti, i od početka je bilo problema. Ne postoji ministartsvo koje u nazivu sadrži pojmove, prava žena ili jednakost.”

Miteran inicirao otvaranje Ministarstvo za pravo žena

Socijalistički predsednik Fransoa Miteran se 1981. zauzeo za stvaranje Ministarstva za prava žena. Premijera i to ne samo u Francuskoj. Od tada se ženskim pitanjem bavila svaka vlada. Ali samo do maja 2007. Sarkozi jeste okupio političarke u svom timu, ali ne onoliko koliko je obećao. Ipak njegova vlada je ponosna da su žene na važnim funkcijama – na čelu ministarstava privrede, unutrašnjih poslova i odbrane. Ali Emanuel Pje više bi radovalo da postoji Ministarstvo za žene:

“Nedavno se pročulo da je ugrožen opstanak važne drzavne institucije - Državne službe za zaštitu prava žena. Ta služba se stara da žene iskoriste svoja ionako ograničena prava, na primer pravo na prekid trudnoće. Ukratko, kada je reč o angažovanju vlade u zaštiti prava žena, čovek oseća ogromnu nezainteresovanost.”

Politički zanat Sarkozi je ispekao i pre nego što je postao šef države

Dok je bio ministar unutrašnjih poslova 2003, usvojen je paket zakona s vrlo rigidnim merama. Tako je na primer zakonom postalo kažnjivo da prostitutke pašivno “mame mušterije, ali pojam “mamiti” nije precizno definisan. Iza toga se krije skoro otvoreni prigovor prostitutkama iz inostranstva, ženama koje su u većini žrtve krugova trgovine ljudima. Pomoć od francuske države one mogu da očekuju samo ako prijave njihove ugnjetavače. U suprotnom im sledi proterivanje. To najčešće znači – žene ne mogu da umaknu trgovcima ljudima. Odbor UN za ukidanje diskriminacije nad ženama oštro kritikuje takvu politiku Francuske.

Nikola Sarkozi je doneo i niz odredbi o boljoj pomoći države žrtvama. Pre svih ženama, koje su žrtve nasilja u porodici. Sarkozi je istakao da je pomoć ženama u nevolji, pitanje koje mu leži na srcu. Ali Fransoa Loran, predsednica Organizacije za planiranje porodice je skeptična:

“Sarkoziju je stalo do toga da samo govori o žrtvama I da ih brani. Nas feministkinje od toga podilazi jeza. Jer upravo je ta priča o žrtvama veliki problem protiv kojeg se već dugo borimo. Na primer: Kada žena želi da prekine neželjenu trudnoću, često misli kako mora da dokaže da ima dobre razloge zašto to čini, da je žrtva. Čak i mnogi lekari, koji podržavaju pravo žene na pobačaj, često nisu svesni da svojim ponašanjem često nameću ženama osećaj krivice.”

Društvo u kojme žene imaju jednaka prava kao i muškarci još uvek san

Sarkozi potpomaže takvo ponašanje, žali se Franosa Loran. Ona i njene saborke sanjaju o društvu u kojem žene imaju jednaka prava kao i muškarci. Ali istomišljenike skoro da nemaju u postojećoj vladi:

“Vrlo se neugodno osećamo zbog Vlade Nikole Sarkozija. Čak i kada predsednik svojim privatnim životom promoviše modernu porodicu. Toliko se priča o idiličnom životu da nam je i pored najbolje volje teško da u to poverujemo.”