Šta je sve sporno na samitu Evropske unije

Reč je o reformi Evropskog sporazuma, dakle preradenoj verziji nekadašnjeg Evropskog ustava. Stalno se naglašava da su velike mogućnosti da ovaj sastanak na vrhu doživi neuspjeh. Koji su glavni problemi i tačke spoticanja na predstojećem sastanku na vrhu?

Veliko je pitanje hoće li Angela Merkel, predsedavanjuća Saveta Evropske unije na kraju ovoga samita imati razloga za smešak kao što je to bio slučaj na uspešnom proletnjem sastanku na vrhu Europske unije o klimi i energiji. Evropu odvesti korak dalje, to je cilj Angele Merkel, ali otvoreno je pitanje hoce li njemacku kancelarku slijediti svi ostali šefovi država i vlada zemalja clanica. Razlog za ovakva sumnje jeste to što postoji dovoljno otvorenih pitanja koja bi mogla dovesti do neuspjeha summita.

Tu je najprije raspodela glasova zemalja clanica u Savetu Evropske unije.Tu se planira dogovor vezan za broj stanovnika zemalja clanica. Poljska pak odbacuje predlog o dvostrukoj vecini (55% zemalja clanica i 65% stanovništva). Želja brace Kačinski, poljskog premijera i predednika jeste formula "kvadratni koren". Poljaci navode da su otvoreni i za neke druge modele. Uprkos ovakvim znacima iz Varšave, poljski otpor mogao bi ozbiljno da ugrozi uspeh summita. Još jedna zemlja mogla bi predstavljati probleme - Velika Britanija i Tony Blair koji za nedelju dana napušta mjesto premijera. Britanci preferiraju jednostavni ugovor a ne opširan ustav. Oko ustava su se pre dvije godine spotakli Francuzi i Holandjani na referendumu. Zbog toga bi se izmedju ostalog iz ugovora o Europskoj uniji uklonili i simboli Europske unije poput zastave i himne. Ovaj sastanak na vrhu posljednja je prilika da kancelarka Merkel spasi što je više moguce iz teksta ustavnog sporazuma, kao na primer Povelju o temeljnim pravima koja predvida jacanje i bolju zaštitu prava gradana Europske unije. No i oko ove teme Britanci se protive. London traži da Povelja ne bude pravno obvezujuca. Osim toga Velika Britanija odbacuje i zajednickog ministra spoljnih poslova, dakle osobu koja bi prema spolja jednim glasom zastupala Europsku uniju. Od danas, dakle, u Bruxellesu se postavljaju smjernice kako iz krize, a da se pri tome ni u kojem trenutku ne može iskljuciti i neuspjeh. Jedno je jasno, biće ovo dugi sastanak na vrhu koji ce pre svega od kancelarke Merkel kao predsedavajuce zahtjevati veliko umece pregovaranja i celicne živce.

Luxemburški premijer Jean-Claude Juncker je upozorio na opasnost da sastanak na vrhu propadne:

«Ako ustanovimo da postoje tolike razlike izmedu 27 zemalja clanica, ako konstatujemo da je zajednicko djelovanje nemoguce, tada ce neminovno doci do toga da ce neke zemlje nastaviti putem dalje bez ostalih. Europa dveju brzina ne može biti cilj, ali Europa dveju brzina biće izlaz iz slepe ulice ukoliko se bez potrebe nadjemo u situaciji slepe ulice»